Da deca budu pametnija

Nakon dugogodišnjeg iskustva u radu sa darovitim ljudima i decom, dr Ranko Rajović, član Borda direktora svetske Mense i predsednik Komiteta svetske Mense za darovitu decu, sa grupom eminentnih stručnjaka iz oblasti pedagogije, neurofiziologije, defektologije, psihologije i genetike, koncipirao je program ‘’Mensa – NTS sistem učenja’’ za podsticanje darovitosti i ranu detekciju darovite dece. Suština je da se povećava broj neuronskih veza, što uz specifične vežbe povećava kapacitet mozga za obradu informacija.

Kako je i sam otac četvoro dece, nastojao je da program prilagodi roditeljima i pojednostavi ga do te mere da se može primenjivati i u kućnim uslovima. Za sada se program može primeniti na decu predškolskog uzrasta, ali u pripremi je i drugi deo, koji se odnosi na decu školskog uzrasta, i obrađivaće temu sistema i organizacije učenja.

Kako nastaju budući Anštajni, Mocarti, Tesle, Da Vinčiji… Ovim pitanjima se godinama bavi Mensa Srbije – centar za talente Nikola Tesla. Mensa je organizacija koja okuplja ljude visokog koeficijenta inteligencije (IQ preko 148) i čiji je prevashodni zadatak istraživanje i primena inteligencije za korist šire društvene zajednice. U okviru Mense, odsek za darovite NTC (po skraćenici za Nikola Tesla centar), godinama istražuje problematiku poboljšanja intelektualnih sposobnosti. Autor programa dr Ranko Rajović, naš današnji sagovornik, je dugogodišnji član četvoročlanog komiteta svetske Mense za darovitu decu. S obzirom da se nalazi na samom izvoru informacija i ima uvid u gotovo sve programe koji se sprovode širom sveta, okupio je tim eminentnih stručnjaka iz oblasti pedagogije, neurofiziologije, defektologije, psihologije i genetike, koji je uobličio efikasan i jednostavan program, sa mogućnošću praćenja i merenja postignutih rezultata.

Kako razgovaramo o INTELIGENCIJI, a definišu je na raznorazne načine, dr Rajoviću,kažite nam prvo definiciju inteligenciju za koju smatra da je primerena temi programu o kojem ćemo razgovarati?

– Inteligencija za koju se mi zalazemo – je maksimalno koriscenje svojih bioloskih potencijala. U tom slucaju svako moze da iskoristi ono sto je nasledio od roditelja (genetski potencijal), a sto je ugrozeno nedostatkom uobicajenih decjih igara.

Rajović naglašava da inteligencija nije urodjena, već da je urodjen potencijal, a koliko će on biti razvijen zavisi od puno faktora, posebno u prvih nekoliko godina zivota. A činjenica da intelektualne sposobnosti zavise od broja sinapsi (M.Diamnod, California) menja pristup ovom važnom segment razvoja. Tu ne smemo pogresiti i moramo da podstičemo razvoj sinapsi kod naše dece – naglašava Rajović.

Mogućnost uticaja na mozak

Darovitost ne podrazumeva isključivo nadprosečnu intelignciju. Potrebno je da dete poseduje još neke karakteristike da bi se moglo smatrati darovitim, kao što su: rano korišćenje širokog rečnika, rano korišćenje fraza i celih rečenica, sposobnost koncentarije, rani ineres za datume i časovnik, interes prema knjigama a kasnije prema enciklopedijama i atlasima, rano otkrivanje uzroka i posledica.

Program za podsticanje darovitosti i ranu detekciju darovite dece se primnjuje u republikama bivše SFRJ i 8 zemalja Evropske Unije. To je ujedno i prvi put da se u saradnji sa naučnim institucijama detektuju i prate darovita deca, ali i da se prate ucinci programa na deci koja su u njemu učestvovala.

– Pre 20 godina radio sam pionirsko istraživanje iz neuroimunologije, gde sam ispitivao uticaj REM faze sna na imunitet. Već tada sam došao do interesantnih podataka, a koje sada potvrđuje i savremena neurofiziologija. Radi se o tome da možemo uticati na razvoj našeg mozga, te da je do sedme godine života on formiran oko 70 procenata. Pošto naša deca upravo u tom periodu polaze u školu, odlučili smo da napravimo i sprovedemo u delo ovaj program, kojim vaspitačima i roditeljima pomažemo da putem dodatnog sadržaja stimulišu razvoj neuronske mreže deteta. Na osnovu toga, deca brže i bolje barataju činjenicama, čime se podiže njihov intelektualni nivo. A ako smo svesni da na taj proces možemo uticati i do 20 procenata, onda je ovo jedan zaista veliki projekat. Prednost ovako koncipiranog programa jeste mogućnost primene u predškolskom uzrastu (3-7 godina) i stimulacija razvoja intelektualnih potencijala svakog deteta. Podatak da se ljudski mozak do pete godine razvija preko 50%, dovoljan je razlog da se sa primenom specijalizovanih programa otpočne u što ranijem uzrastu. Plan je da se njegova primena proširi na čitavu Srbiju, čime bismo podigli intelektualni potencijal čitave nacije – kaže Rajović, dodajući da je ideja bila da pokažu vaspitačima i učiteljima kako da od svakodnevnih pojava i planiranih lekcija naprave problemska, zagonetna pitanja, podstaknu decu da razmišljaju, iznose sopstvene ideje i raduju se kad pogode rešenje. Pokazalo se da deca obožavaju takav pristup, nalik na igru, ali i da napreduju uz njega. Rad sa logičnim pitanjima u vidu zagonetki nov je i, po svoj prilici, jedinstven u svetu.

Znanje ali i umenje

Loši rezultati u praktičnoj primeni znanja i rešavanju konkretnih problema, koje su đaci iz Srbije već dva puta pokazali na testovima PISA i TIMSS, podstakli su Mensu da napravi programe kroz koje će se deca više učiti logičkom razmišljanju. Rezultati su pokazali da je reproduktivno znanje dobro, dok je funkcionalno znanje (naučna pismenost) na veoma niskom nivou.

Dr Rajović upozorava na još jedan pokazatelj slabog nivoa fukcionalnog znanja. Na redovnoj listi 500 najznačajnijih univerziteta, koju objavljuje Univerzitet iz Šangaja, gde se uzima u obzir broj nobelovaca, broj citiranih radova, broj objavljenih radova u najprestižnijim naučnim publikacijama, nema nijednog našeg univerziteta.

– Podatak da je broj ovih značajnih univerziteta u jednoj državi u korelaciji sa bruto nacionalnim dohotkom, jasan je pokazatelj da Srbija ne može da se nada boljoj budućnosti bez vrhunske nauke. -A, ta nauka se bazira na funkcionalnom znanju, odnosno na naučnoj pismenosti – upozorava dr Rajović.

Činjenica je da je najvažniji period za poimanje apstrakcije i početni razvoj funkcionalnog mišljenja period od treće do sedme godine i, nešto manje, do dvanaeste godine, a u tom periodu se malo radi sa decom ili se uopšte ne radi na stimulaciji ovog važnog dela procesa razmišljanja. Jer, našu decu kroz školovanje niko ne uči kako zapravo mora da se uči. Fukcionalno znanje je razvijeno divergentno i konvergentno razmišljanje, koje može da se predstavi kao mreža znanja u okviru koje se nalaze svi podaci koje smo naučili. Jedini način da se razvije ovakav način razmišljanja jesu specifične vežbe, koje je najbolje početi od četvrte godine, jer se tada ubrzano formira većina centara u mozgu. To su igre asocijativnog pamćenja reči ili simbola, ali i mnoge druge igre koje mogu biti složenije u zavisnosti od uzrasta deteta. Lagani zadaci za četvorogodišnjake, kao što su „gde ima najviše plave boje“ ili „koju loptu vidimo svaki dan, a ne možemo da je dohvatimo“, mnogo pomažu. Njegov cilj je da se kod dece razvije biološki potencijal povećavanjem nivoa intelektualnih sposobnosti – kaže dr Rajović.

Program, pod stručnim nazivom NTC učenje, obuhvata nekoliko jednostavnih fizičkih i mentalnih vežbi koje pomažu svakom detetu koje učestvuje u njemu, da povećava nivo intelektualnih sposobnosti, jer imaju siguran uticaj na biološke potencijale dece. Ovaj program se sastoji od niza igara kojima se podstiče intelektualni razvoj, razvoj motoričkih sposobnosti, akomodacije oka (što je veoma važno u kasnijim godinama za proces učenja), kreativnog razmišljanja, brzine razmišljanja i zaključivanja… Za razliku od klasičnog sistema obrazovanja gde se gradivo uglavnom uči napamet i bez smisaone veze, taj inovativni pristup omogućava da se na osnovu asocijacija i slikovitog prikaza gradivo usvaja u smisaonom obliku. Tako se postiže i duže pamćenje i funkcionalna upotreba usvojenog znanja. Jednostavno rečeno, podaci se ne „bubaju“, već se na osnovu njihove smisaone veze razumeva celina koja se u svakom trenutku može reprodukovati. Rečju, primenom programa «Mensa – NTC sistem učenja»

• Podiže se nivo intelektualnih sposobnosti sve dece koja učestvuju u programu;
• Sprečava se poremećaj koncentracije i pažnje, kasnije u školskom periodu (disleksija);
• Razvija se kordinacija pokreta i motorike;
• Razvija se brzina razmišljanja i zaključivanja (funkcionalno znanje);
• Sva deca imaju korist od programa, a posebno je koristan za detekciju darovite dece i podsticanje razvoja darovitosti;

Ovaj program, namenjen pre svega radu sa darovitom decom, zvanično je akreditovan, podržali su ga Ministarstvo prosvete i Savez učitelja Srbije, uvršćen je u obavezno usavršavanje vaspitača i učitelja, primenjuje se u mnogim našim školama, kao i u nekoliko gradova Evrope: u Ljubljani ( čijiPedagoski fakultet sprovodi program u Sloveniji/ , Bazelu, Pragu, Brnu, Temišvaru, Banjaluci, Udinama, Dubrovniku, Rijeci) …

‘’Pametne’’ igrice

Period između treće i pete godine doba intenzivnog sazrevanja mozga i da u tom dobu dete mnogo može da nauči, ali nažalost se to prepušta na milost i nemilost slučaju. Igranje sa decom može biti višestruko korisno, pa čak i neke igre koje roditelji obično ne odobravaju.

– Jedna vežba, recimo, zasniva se na tome da se deca neko vreme vrte u krug, što izgleda krajnje naivno, ali se pokazalo kao vrlo funkcionalno jer deca razvijaju dodatne sinapse u mozgu. Druga vežba se, opet, sastoji u tome da se deci pokazuje neki predmet na jednom kartonu i ispisan njegov naziv na drugom, a da to onda deca povezuju. Na taj način deca za čas nauče da čitaju, a u ovom slučaju, naša prednost je i naš jezik u kojem se reč čita onako kako je i napisana. Na engleskom govornom području već sa ovom vežbom imaju problema. Sve je, dakle, vrlo jednostavno, ali korisno, što je potvrđeno.

Ovde ćemo pomenuti samo neke od tih igra čiji je broj neograničen, a i roditelji sami mogu izmišljati nove vodeći se onime što žele određenom igrom da postignu.

• Igre koje pomažu akomodaciju oka tj. stimulaciju očnog mišića su igre sa loptom i igre preskakanja. Lopta je idealno sredstvo za ove vežbe jer prateći loptu oko stalno akomodira, a vežbe se razlikuju, zavisno od uzrasta.
• Igre za razvoj koordinacije pokreta i motorike su igre rotacije, preskakanja, provlačenja.
• Igre za razvoj brzine razmišljanja i zaključivanja su igre učenja apstraktnih simbola kao što su zastave, saobraćajni znakovi…
• Igre za razvoj funkcionalnog razmišljanja su razne pitalice (prilagodjene uzrastu deteta).
• Igre za razvoj memorije – asocijacije , a za tu potrebu kreirana je didakticna igra NTC igra puzzle i memorijske karte)

Štos je u tome da vaspitači i roditelji nauče vežbe koje treba da rade s decom kako bi podstakli njihov intelektualni razvoj. Postoji stotinak fizičkih i intelektualnih vežbica, za koje ne treba više vremena od desetak minuta ujutru i još toliko uveče. Reč je zapravo o programu koji se zasniva na maksimi „roditelj je prvi i najvažniji učitelj“, koja treba da bude dominantan u obrazovanju mladih naraštaja – ističe Rajović.

Srpska Mensa za ovaj projekat ima podršku državnih institucija, ali i svojih američkih kolega, na čijim iskustvima je i baziran. Rajović navodi da su slični poduhvati u Americi dali ubedljive rezultate i da nema nikakve sumnje da će tako biti i kod nas.

Inteligencija

Opšteprihvaćeno je mišljenje stručnjaka da inteligenciju čini 7 posebnih sposobnosti: 1. sposobnost operisanja sa brojevima, 2. lakoća pisanja i govora, 3. razumevanje pojmova, 4. pamćenje, 5. zaključivanje, 6. zapažanja u prostoru, 7. brzina prepoznavanja stvari, čitanja, itd.

Istaknuti psiholog Abraham Maslov analizirao je najgenijalnije istorijske ličnosti, poput Anštajna, Betovena, Linkolna, Švajcera, Haskslija, Spinoze, Džefersona… i utvrdio neke osobine koje su zajedničke za sve genije, a tiču se ostvarenosti mogućnosti koje je donela njihova raskošna priroda. Svi Maslovljevi genijalci ili talenti: l. uspešnije opažaju stvarnost i lagodnije se odnose prema njoj, 2. prihvataju sebe i druge bez jadikovanja i zabrinutosti zbog nedostatka i mana, 3. najčešće su spontani, jednostavni i prirodni, 4. više su usredsređeni na probleme izvan sebe nego na svoje Ja, 5. više vole samoću i povučenost nego obični ljudi, 6. pokazuju veliku čvrstinu prema nesrećama, udarcima sudbine…, 7. imaju kapacitet da uvek sveže i iznova doživljavaju stvari oko sebe, 8. skloni su mističnim doživljajima, 9. imaju jak osećaj zajedništva sa drugim ljudima, 10. njihov karakter je demokratski, 11. uvek jasno razlikuju sredstva od ciljeva, dobro od zla, 12. svi imaju neobičan smisao za humor, 13. svi ispoljavaju crte stvaralaštva i originalnosti, 14. ne utapaju se u kulturnu sredinu kojoj pripadaju.

Sam termin inteligencija potiče od latinske reči intellegere koja znači shvatiti, razumeti. Postoji i verbalna, radna, konkretna, sintetička, analitička, socijalna, finansijska, prostorna…

90-110

IQ imaju prosečni ljudi

120-140

IQ imaju nadareni

140

je koeficijent inteligentnih.

Iako je teško izmeriti pamet nacije, u Srbiji, kažu u ‘’Mensi’’ Srbije, je prosečno pametno oko polovine stanovništva. Ljudi sa izuzetno visokom inteligencijom (136 po Katelu ili više) je oko šest odsto, takozvanih genijalaca je oko dva, a broj vrhunski darovitih meri se u promilima. Isti procenti važe i za one ispod proseka: oko šest odsto su osobe sa izuzetno niskom inteligencijom.

Inteligencija je skoro stoprocentno uslovljena genima. Naravno, to važi za logičku inteligenciju, dok se na ostale (verbalna, socijalna) može uticati obrazovanjem, odrastanjem u razvijenijem okruženju, vežbom…

Koeficijent inteligencije se dobija rođenjem i nije plod nikakvog truda ili zasluga. Jednostavno, urođena osobina i nije neki razlog za ponos, za razliku od dostignuća do kojih se dolazi radom, učenjem, stvaranjem ili treningom.

Postoji razlika između pojmova „pamet“ i „inteligencija“. Pamet zavisi isključivo od tačke gledišta a inteligencija jeste sposobnost shvatanja i razumevanja pojava i stvari, ali i sposobnost kombinovanja, i originalnost i produktivnost mišljenja, sposobnost snalaženja u novim situacijama, oštroumnost i veština razmišljanja na pravilan način.