Da li će planetu spasiti morske alge?

Mada je pažnja svetske javnosti, kada govorimo o borbi protiv klimatskih promena, dominantno usmerena na kopno, poznato je da su priobalne morske oblasti izrazito efikasne u mitigaciji ugljen dioksida. Naime, morski priobalni sistemi mogu da apsorbuju i do 50 puta više ugljenika od šuma, a što je možda još važnije – ugljen dioksid mogu i da zadrže dramatično duže, vekovima.

Prema podacima organizacije Conservation International, godišnje oko jedan kvadratni kilometar morskih algi apsorbuje istu količinu CO2 koliko i 50 kvadratnih kilometara tropskih šuma. Mada su brojni morski organizmi veoma efikasni u zarobljavanju ugljen dioksida, apsolutna zvezda ove morske priče su alge.

U fokusu pažnje istraživača, kao i velikih korporacija, poslednjih godina je rod mrkih algi koje nazivamo kelpi, piše Marija Đurić za portal Klima101.rs.

Mehanizam zarobljavanja

Mada izgledaju kao džinovska trava, kelpi su velike smeđe alge koje rastu u plitkim vodama, zauzimajući velike površine okeanskog dna. Smatra se da su nastale još u miocenu pre 10 do 20 miliona godina. Rastu izuzetno brzo, čak i do 50 centimetara dnevno i mogu biti dugačke i do 80 metara, a za tlo se pridržavaju majušnim korenom.

Ugljen dioksid zahvaljujući ovim algama biva zarobljen u okeanima na sličan način kao i u kopnenim biljkama. U kontaktu sa vodom, konzumiraju ga najrazličitiji stanovnici okeana, ponajviše fitoplanktoni i alge.

Kelpi, baš kao i kopnene biljke, vrše fotosintezu i zarobljavaju velike količine CO2. Kada odumiru, one ostaju na dnu okeana, ali zarobljeni ugljen dioksid se ne otpušta u atmosferu – vekovima.

Alge su zato poslednjih godina postale viđene i kao jedno od rešenja za deponovanje CO2 iz atmosfere. Ovakav postupak bi omogućio da se smanje efekti preterane emisije do koje je čovek doveo spaljivanjem fosilnih goriva. Alge bi mogle da odigraju važnu ulogu u spasavanju planete.

Algo-kultura

Alge se u Japanu uzgajaju još od 17. veka, ali je polovinom 20. veka to postao unosan posao. Jestive alge kao što su nori i još nekoliko vrsta koje se prodaju i u ovdašnjim radnjama, zbog svoje velike nutritivne vrednosti i niske cene, postale su deo svakodnevne ishrane – to je ono čime obavijaju suši rolnice, ali ga stavljaju i u supe i druga jela.

Poslednjih godina, uzgajanje algi postaje najbrže rastuća komponenta globalne proizvodnje hrane, a najveći procenat uzgaja se u Kini. Takozvana algo-kultura je „karbon-negativna“ proizvodnja, zarobljava više ugljen dioksida nego što proizvede. Iz tog razloga, armija istraživača pokušava da im nađe što širu primenu, ali i načine i mesto pogodno za uzgajanje.

Uz to, alge rastu brzo, mogu se uzgajati u mnogim delovima sveta i jeftine su za uzgajanje. Smatraju ih novim materijalom i u poslednjoj deceniji sa njima se naširoko eksperimentiše – primera radi, isprobava se sa proizvodnjom pakovanja koje bi zamenilo karton i plastiku.

Morske krave

Ako se u hranu koju konzumiraju krave ubaci samo mali procenat morskih algi, emisija metana koju one proizvode mogla bi da se smanji za 82 odsto, rezultat je jednog malog, ali obećavajućeg istraživanja koje su objavili istraživači sa Univerziteta Kalifornija u Dejvisu, a koji bi mogao da pokrene dramatičnu promenu prakse uzgoja stoke širom sveta.

Naime, alge utiču na smanjenje stvaranja enzima u sistemu za varenje krave koji je odgovoran za proizvodnju metana. Znajući to, Ermias Kebrab, profesor na Departmanu za nauku o životinjama i direktor Svetskog centra hrane sproveo je istraživanje u kom je dodavao malu količinu morske trave u hranu 21 juneta i pratio razne parametre vezane za te životinje, uključujući i emisiju metana koji je veoma potentan gas staklene bašte.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.