Da li će vakcina omogućiti ljudima da se vrate u normalu i koliko brzo?

Kako da znamo da neće biti dugoročnih nuspojava?

„Zajednički napori uloženi u razvoj vakcine su super, ali oni nikako ne mogu znati da li su mogući dugoročni neželjeni efekti. Primiću je ako mi se ponudi, a u mojim godinama dugoročni efekti nisu bitni. Nadam se samo da se neće ispostaviti kao talidomid.“ Dženi Valters, penzionisana učiteljica, Ešburton

Vakcine se licenciraju na osnovu podataka iz kliničkih ispitivanja, čiji je cilj procena njihove kratkoročne sigurnosti, sposobnosti da generišu imunološki odgovor i sposobnosti sprečavanja bolesti kod stotina, a zatim i hiljada dobrovoljaca.

Do sada je u ispitivanje vakcine Fajzer-BionTek uključeno više od 43.538 ljudi – od kojih je približno polovina dobila pravu vakcinu, a druga polovina placebo – sa prvim dozama primljenim u aprilu ili maju. Do sada se čini da su je dobro podneli.

Takođe je važno napomenuti da se većina neželjenih dejstava javlja ubrzo nakon prijema vakcine, a ne nakon mnogo meseci ili godina, rekao je prof. Robin Šatok, šef infekcije sluzokože i imuniteta na Imperijal Koledžu u Londonu.

S obzirom na to da je reč o potpuno novoj vrsti vakcine, nije nemoguće da neko može biti alergičan na neku njenu komponentu, rekao je Pol Hanter, profesor medicine sa Univerziteta u Istočnoj Angliji. Međutim, ovo bi se pokazalo ubrzo nakon primene vakcine.

Čak i kada vakcina dobije dozvolu, naučnici će nastaviti da nadgledaju njenu bezbednost kako bi identifikovali retke neželjene efekte koje klinička ispitivanja možda nisu otkrila, jer na primer nisu uključivala ljude sa nekim važnim ali teže vidljivim ranjivostima.

Od presudne je važnosti da su zdravstveni radnici obučeni da prijave bilo koji neželjeni efekat zbog kojeg su zabrinuti oni ili roditelj vakcinisanog deteta, bez obzira da li misle da ga je vakcina pokrenula. Takođe im se kaže da budu posebno oprezni u slučaju novouvedenih vakcina.

Ako se prijavi neželjena reakcija na vakcinu, Regulatorna agencija za lekove i zdravstvene proizvode (MHRA) pažljivo će istražiti da li je u pitanju samo slučajnost ili je rezultat vakcine i intervenisaće tamo gde je potrebno, na primer izdavanjem upozorenja da se vakcina ne daje određenim grupama, ili čak povlačenjem vakcine u retkim okolnostima.

„Ako dođete do 10 miliona ljudi, nikada ne možete isključiti da među njima neće biti nekoga ko bi mogao da odgovori negativno na vakcinu“, rekao je Šatok. „Mislim da ljudi moraju da donesu presudu, jer ako imate neko zdravstveno stanje koje niko nije mogao da predvidi, a zbog kojeg biste lošije mogli reagovati na vakcinu, verovatno bi vam telo pružilo daleko gori odgovor na stvarni virus.“

Da li će vakcina biti bezbedna za ljude sa primarnim medicinskim oboljenjima?

„Osećam veliko olakšanje i uzbuđenje zbog mogućnosti da se zaštitim od Kovida-19 i da se život vrati u neku normalu. Takođe osećam neku strepnju; kako moje telo sa srčanim problemima i autoimunim poremećajem može reagovati?“ Trudi, Tanbridž Vels

Verovatno je da će ljudi sa primarnim medicinskim oboljenjima biti posebno pažljivo praćeni kada se odobri i uvede bilo koja vakcina. Takođe, ako postoji bilo kakav razlog za sumnju da bi vakcina mogla negativno uticati na određenu populaciju, regulatori mogu zatražiti sprovođenje dodatne studije radi procene bezbednosti u ovoj grupi, pre nego što dozvole da se ona šire primenjuje kod osoba sa ovim stanjem.

Koliko dugo se zadržava RNK u vakcini i može li oštetiti naše ćelije?

„Vakcina sadrži mesindžer RNA, koji tera ćelije da proizvode spajk proteine, ali da li ovaj proces prestaje u nekom momentu ili se nastavlja unedogled? Koje su ciljne ćelije i da li ih oštećuje? “ Anonimni čitalac, Zapadni Midlend

Vakcina Fajzer-BionTek koristi deo genetskog koda, nazvan mesindžer RNA (mRNA), za izdavanje uputstava mašineriji za proizvodnju proteina u našim ćelijama da proizvedu virusne proteine. Vakcina se ubrizgava u mišić ramena, pa će mRNK uglavnom dospeti u mišićne ćelije, ali verovatno i neke imune ćelije.

„Mislim da su ljudi zabrinuti kada čuju termin ‘genetski materijal’, ali zaista dobra stvar kod RNK je što se vrlo brzo raspada – u ćeliji će se zadržati oko 72 sata“, rekao je Šatok. „I ne ulazi u jezgro gde su vam hromozomi, tako da nema nikakve šanse da to može da promeni vaše gene.“

Jednom proizvedeni, virusni proteini se prikazuju na površini ćelija, gde ih imune ćelije u cirkulaciji otkrivaju i zatim podižu imuni odgovor protiv njih.

Da li će nam ova vakcina zaista omogućiti da se vratimo u normalu i koliko brzo?

„Vlada je obezbedila dovoljno doza za vakcinaciju samo pet miliona ljudi – 7,5 odsto stanovništva Velike Britanije. Na kraju možemo doći do vakcinacije oko 30 odsto populacije. To nije dovoljno za vraćanje u normalu, jer će dvoje od svake tri osobe i dalje biti podložno Kovidu-19“. Olga Učar, medicinska spisateljica, Mančester

Čak i sa vakcinom, malo je verovatno da će se društvo preko noći vratiti u normalu. „To će biti postepen proces i moja procena je da će ova situacija potrajati bar do leta, nakon čega možemo očekivati da se naši životi vrate na neki stepen normalnosti“, rekao je Šatok.

Takođe, iako vladina celokupna strategija vakcinacije još uvek nije otkrivena, malo je verovatno da će pokušati da vakciniše celokupno stanovništvo Velike Britanije – bar zasad.

Umesto toga, njegova strategija može više sličiti onome što se dešava sa vakcinacijom protiv gripa, gde se prioritet daje starijim osobama i onima sa zdravstvenom slikom koja ih čini veoma ranjivim. Otprilike 10 miliona ljudi spada u ove kategorije, rekao je Šatok. „Kako se sve veći broj njih vakciniše, mogli bismo otkriti da bismo možda mogli početi da vraćamo život u normalu, jer će biti manje ljudi koji boluju od teških bolesti, manje ljudi treba biti na intenzivnoj nezi i zato što ih je sve manje, oni koji tamo završe dobiće kvalitetniju negu“.

Ima li smisla vakcinisati se ako ste već imali Kovid-19?

„Imao sam Kovid-19 pre šest nedelja, tako da bih mogao biti imun ili ne. Nemam pojma ima li smisla vakcinisati se.“ Bil Dikon, penzionisani nastavnik fizike, Madrid.

Do sada su se ispitivanja vakcina fokusirala na ljude koji nisu bili izloženi korona virusu, pa efekat vakcinacije na ljude koji su bili izloženi nije jasan. Međutim, s obzirom na to da imunitet na virus vremenom opada, verovatno bi bilo vredno vakcinisati se.

„Nivo imuniteta od prirodne infekcije je zaista promenljiv, tako da neki ljudi imaju vrlo jak imuni odgovor, a neki ljudi imaju prilično slab imuni odgovor“, rekao je Šatok. „Vakcina će nadopuniti vaš imunološki odgovor i nadamo se da će pružiti zaštitu duže“.

Čak i kada se ljudi vakcinišu, moguće je da će im biti potrebne dodatne doze za podsticanje kako bi imunitet bio nadopunjen.

Gde je infrastruktura koja je potrebna za transport i skladištenje vakcine na pravoj temperaturi?

„Kada sam radio u opštoj praksi, imali smo problem sa skladištenjem konvencionalnih vakcina, koje treba držati u frižideru ili su neaktivne i beskorisne. Novu vakcinu treba držati ispod -70C. Koliko doza će biti izgubljeno jer nismo spremni da rukujemo s njima?“ Gevin, Bristol

Transport, skladištenje i primena ove vakcine neće biti laka, ali infrastruktura se uspostavlja. Fajzer je, kako je izveštavano, dizajnirao brodske kontejnere veličine kofera koji mogu da drže 1.000-5.000 doza na potrebnoj temperaturi do deset dana, dok se prevoze u lokalna ili regionalna skladišta, na primer u bolnice.

Odatle će verovatno biti prebačeni na ordinacije za neposrednu upotrebu – vakcina ostaje održiva približno 24 sata nakon što izađe iz zamrzivača. Umesto da imaju samo jednu ordinaciju koja isporučuje nekoliko vakcina dnevno, verovatno će grupe ordinacija udružiti svoje resurse i imati jedan centar koji će obavljati veliki broj vakcinacija tokom vrlo intenzivnog perioda, rekao je Šatok.

Takođe, ne zaboravite da se razvijaju mnoge druge vakcine, za koje neće biti potrebno izuzetno hladno skladištenje, pa se verovatno nećemo oslanjati isključivo na vakcinu Fajzer (pod pretpostavkom da je odobrena).