Da li ima više ekstremnih pljuskova u Srbiji i da li postaju snažniji?

U većem delu grada je palo oko 50mm kiše po metru kvadratnom, a u predelima gde je nevreme bilo snažnije i preko 70mm. Ovakva količina kiše uporediva je sa ukupnim mesečnim padavinama tokom vlažnijih meseci u većem delu naše zemlje.

Slike potopljenih ulica mnoge su podsetile na prošlogodišnje nevreme koje je pojedine ulice gotovo pretvorilo u reke kada su ogromne količine kiše pale za svega nekoliko sati.

Iako su letnji pljuskovi uobičajena stvar, ovako snažne nepogode, koje se primetno dešavaju sve češće, izazvale su veliku pažnju javnosti i pokrenule razne diskusije oko toga koji razlozi stoje iza ovakvih vremenskih nepogoda, piše Nemanja Milović za portal Klima101.rs.

Ovim tekstom pokušaćemo da razotkrijemo koji sve faktori utiču na ekstremne padavine koje sve češće imamo priliku da iskusimo u našoj zemlji i kakve veze sa time imaju klimatske promene.

Globalni fenomen

Na početku da razjasnimo jednu stvar, povećana učestalost ekstremnih vremenskih događaja, poput pljuskova koji su pogodili našu zemlju, nije specifična samo za ovaj region, već je primećena širom planete.

Najjednostavniji odgovor na pitanje zbog čega se to dešava jeste da je topliji vazduh u stanju da zadrži više vlage. Kako temperatura raste veća količina vodene pare ostaje u atmosferi i zbog toga kada dođe do padavina one budu znatno snažnije nego ranije.

Klimatske promene koje se trenutno dešavaju u velikoj meri povećavaju opasnost od ovakvih događaja, ali to nije jedina promena kojoj svedočimo.

Pored toga što se povećava količina padavina pojačava se i njihov intenzitet, to jest veća količina kiše padne za kraće vreme (npr. umesto da kiša pada nedelju dana umereno, ista količina vode će pasti tokom dva dana).

Ovakav raspored padavina razlikuje se od onog iz prošlosti i zbog toga infrastruktura nije prilagođena da primi tu količinu vode u tako kratkom periodu, što dovodi do poplava i velike štete koja može nastati.

Ekstremni događaji u Srbiji

Trendovi o kojima smo govorili već su opaženi u Srbiji. Na većem delu teritorije zabeleženo je povećanje broja dana (negde i do četiri puta) sa padavinama većim od 40mm po metru kvadratnom, a primera radi prosek za najkišovitiji mesec u većini mesta u našoj zemlji je oko 80mm po metru kvadratnom.

Koliko ekstremne kiše se poslednjih godina javljaju u našem glavnom gradu pokazuju podaci da je 8. juna u nekim delovima grada palo preko 77mm kiše, a prilikom već pominjanih prošlogodišnjih oluja je na neke delove Beograda za svega sat vremena palo više od 80mm kiše po metru kvadratnom.

Ono što je zanimljivo jeste da kada posmatramo ukupnu količinu padavina za mesece mart, april, maj i jun u prethodnih 60 godina veće promene nisu zabeležene.

Sa druge strane, količina kiše koja padne u najkišovitijim danima tokom tih meseci je značajno porasla i to je ono što u velikoj meri povećava opasnost od poplava pošto one uglavnom nastaju samo tokom ovih ekstremnih dana.

Kako bismo u potpunosti razumeli koji sve faktori igraju ulogu u ovim promenama moramo naglasiti da za snažne pljuskove u našoj zemlji nisu samo odgovorne izuzetno visoke temperature koje su ovde zabeležene poslednjih godina.

Na raspored padavina takođe u velikoj meri utiču i atmosferska kretanja na visini koja neki opisuju i kao reke vazduha.

Tako na primer kiše u Srbiju često dolaze iz istočnog Mediterana, regiona koji je iskusio snažnije zagrevanje od proseka. Vazduh tu pokupi orgomnu količinu vlage koja se kasnije izlučuje nad Balkanskim poluostrvom u vidu obilnih padavina.

Zaključak

Zagrevanje planete dovodi do toga da se šanse za događaje sa ekstremnom količinom padavina povećavaju. Kako su ovo događaji tokom kojih često dolazi do gubitaka ljudskih života i velike materijalne štete, značajni resursi ulažu se u to da predvidimo kakvi događaji nas očekuju u budućnosti kako bi infrastruktura mogla što bolje da se prilagodi.

Tek pre desetak godina razvoj informacionih tehnologija je naučnicima omogućio da naprave modele koji će sa velikom preciznošću moći da predvide razvoj oluja koje sa sobom nose ove ekstremne količine padavina.

Ono što ovi modeli govore jeste da su pljuskovi koje sada imamo priliku da iskusimo samo početak trenda da vreme postaje sve „luđe“, tj. da vremenski ekstremi postaju sve učestaliji i izraženiji.

Da vreme u Srbiji prati ove trendove potvrđuje i profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, član Klima101 tima.

„S obzirom na to da trenutno promenjeni klimatski uslovi nisu kraj priče o klimatskim promenama, i da u narednih tridesetak godina mozemo očekivati obim promena koji je zabeležen od sredine dvadesetog veka, tj. zagrevanje od još jednog stepena, u budućnosti možemo sigurno očekivati pogoršanje situacije u našoj zemlji, kada su ekstremne padavine i bujične poplave u pitanju. Posebno ako se ozbiljno ne pristupi prilagođavanju na klimatske promene.”

Nadamo se da će trend zagrevanja biti zaustavljen jer nam događaji poput ovog od pre dva dana ili prošlogodišnjih pljuskova daju dobar uvid u to kakvi ekstremi bi u našoj zemlji mogli da postanu česti ukoliko se to ne desi.