Na današnji dan rođen je Leonardo da Vinči, slikar, vajar i arhitekta koji je stvorio neke od najvećih umetničkih dela u istoriji – Mona Lizu, Tajnu večeru, Vitruvijevog čoveka i mnoge druge.
Leonardo di ser Pjero da Vinči rođen je 15. aprila 1452. godine nedaleko od Vinčija, mesta koje se nalazi u provinciji Firenci u Toskani.
Leonardo je odrastao u očevoj kući. S obzirom na to da je bio vanbračno dete advokata i beležnika Ser Pjera i majke Katarine koja se udala za drugog muškarca i živela u drugoj porodici.
O njegovom detinjstvu se ne zna mnogo, osim da je sa pet godina počeo da živi sa ocem koji je rano uvideo njegov talenat za slikarstvo.
Kada je imao svega 15 godina a kako bi razvio svoj talenat, otac ga šalje u Firencu gde počinje da radi kao šegrt slikara Andrea del Verokija (Andrea del Verrocchio).
Verokio je takođe video veliki talenat u Leonardu i bio je posebno zadovoljan njegovim skicama, slikama i radom u umetničkoj radionici, pa je tako tada mladi šegrt počeo da radi sa velikim umetnicima poput Botičelija i Pjetra Peruđina.
Jedna od njegovih prvih slika na kojoj je radio sa učiteljom bila je slika Hristovog rođenja gde se gotovo i ne vidi da su dve različite osobe radile na njoj, ali ono što je već tad Leonarda izdvajalo je to što su njegovi prelazi i ivice na slici bile finiji i manje grubi.
Prvo poznato Da Vinčijevo delo nastalo je 1472. godine i to je bio crtež doline Arna u mastilu, gde realistično prikazuje pejzaž ove reke u Toskani.
Od 1483. živi u Milanu, gde radi kao vajar, slikar i arhitekta za porodicu Ludovika Sforce (Ludovico Sforza), milanskog vojvode i osniva svoj atelje.
Slika koju je prvu naslikao kada je došao u Milano bila je “Bogorodica među stenama”, a 2019. su pronađene skice pomoću rendgenskih fluorescentnih mapa i infracrvenih i hiperspektralnih zraka koje se nalaze ispod površine samog dela.
Skice se dosta razlikuju od finalne slike koju je Da Vinči stvorio a ona se danas nalazi u Britanskoj nacionalnoj galeriji i nije poznato zašto je odustao od prvobitne zamisli kako bi delo trebalo da izgleda.
Poznat crtež koji je pronađen u njegovoj beležnici iz 1487. godine je “Vitruvijev čovek” , a uz crtež su stajale i beleške rimskog arhitekte Vitruvija.
Crtež se danas nalazi u Galeriji akademije u Veneciji i prikazuje preklapanje dve figure muškarca u dva položaja oko kog su opisani kvadrat i krug, a predstavlja proporcije čovekovog tela pa ga neki nazivaju “Zakonom proporcija”.
Naredno delo nastalo je u periodu između 1495. i 1497. godine i to je bila, danas jedno od njegovih najpoznatijih – „Tajna večera“.
Sama tehnika i boje kojima je naslikano ovo delo se razlikuju od uobičajenog: Leonardo je eksperimentisao sa sredstvom na bazi ulja zbog čega je već nakon 50 godina počela da propada pa je današnja verzija restauirana u 20. veku.
Koristio je novi pristup kompoziciji gde postoji centralna tačka (Isus) i linearnu perspektivu gde se sve zamišljene linije seku u centru freske čime je i naglasio značaj centralne figure.
Najpoznatije delo Da Vinčija nastalo je oko 1503. godine po njegovom povratku u Firencu i danas se nalazi u muzeju Luvr u Parizu – čuvena „Mona Liza“.
„Mona Liza“ predstavlja portret Lize del Đokondo, žene firentinskog trgovca koju je naručio njen muž, Frančesko del Đokonda, iako su se kasnije pojavile sumnje da je ovo portret idealizovane žene, Leonardove majke ili samog Leonarda.
Da Vinči je smatrao da ovu sliku nije nikada završio, pa ni četiri godine nakon što je započeo, slika nije otišla u ruke naručiocu, već ju je umetnik zadržao.
Tehnika koju je koristio naziva se sfumato, gde se stalno meša svetlost i senka i gde nema naglih i oštrih prelaza, ivica i granica, već su oblici blago zamagljeni, a raspored elemenata je piramidalni.
Perspektiva koju je koristio naziva se „vazdušna“ jer se njom stvara iluzija dubine prostora koja je postignuta pomoću tonova boja – ton boje sve više bledi kako se udaljenost povećava, a oblik postaje sve manje jasan.
Ovaj portret je jedan od prvih gde je iza mlade žene prikazan imaginaran pejzaž.
Mnogi istoričari su pokušavali da otkriju da li zaista postoji mesto ili sličan pejzaž koji je mogao Da Vinčija da inspiriše, pa je tako jedna italijanska istoričarka uspela da otkrije simbole „7“ i „2“ koji se kriju ispod mosta na slici.
Ona je verovala da postoji veza između ovih simbola i sela na severu Italije u kom je postojao most Ponte Vekio koji je 1472. srušen izlivanjem reke, zbog čega je tvrdila da je Leonardo želeo da pejzaž bude uspomena na taj događaj.
Još jedan otkriven simbol su slova „L“ i „V“ u njenom desnom oku, što predstavlja inicijale samog umetnika, zbog čega i postoje nagađanja da ovaj portret predstavlja Leonarda.
Ono što ide u prilog onima koji su čvrsto verovali da je Da Vinči želeo da prikaže sebe jeste to što postoji velika sličnost lika Mona Lize i čuvenog potreta Leonarda naslikanog crvenom kredom.
Neki smatraju da je i veliki dokaz ukrasna traka na njenoj haljini a koja se na italijanskom naziva „vinco“, pa naučnici sumnjaju da je to bila Leonardova igra reči.
„Mona Liza“ je dva puta ukradena iz Luvra, a jedno vreme se nalazila i u Napoleonovoj spavaćoj sobi.
Ostala dela koja je Da Vinči naslikao se danas najviše nalaze u Parizu poput „Svetog Ivana Krstitelja“, „Portreta dame“ i „Madone u stenama“, dok se u Italiji čuvaju „Portret muzičara“, „Klanjanje tri kralja“, „Tajna večera“ i druga.
Od 1513. živi u Rimu gde je imao kontakt i sa velikim umetnicima – Mikelanđelom i Rafaelom.
Leonardo da Vinči umire 2. maja 1519. godine u Francuskoj, u gradu Amboaz.
Po njegovoj želji, na sahrani je njegov kovčeg pratilo 60 prosjaka, a sahranjen je u kapeli zamka Amboaz.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.