Da li je Loraks majmun?

Ova ekološka priča napisana je dve godine nakon što je nastao moderan američki ekološki pokret, odnosno 1972, a globalnu popularnost je potvrdila i 2012. godine kada je po njenim motivima snimljen animirani film. Godinama se govorilo da je izgled fiktivnog lika inspirisan dvadeset šestim predsednikom SAD Teodorom Ruzveltom koji se takođe zalagao za zaštitu životne sredine, bio niskog rasta i imao brkove. Međutim, grupa istraživača sa Dartmut koledža među kojima ima stručnjaka za književnost ali i za evoluciju primata, počela je da traga za odgovorom na pitanje da li Loraks postoji zaista u prirodi. Krajem jula tim predvođen Natanijelom Dominijem sa departmana za antropologiju i biološke nauke objavio je u časopisu Nature, Ecology and Evolution rad u kome tvrdi da je Teodora Sjusa Gajzela na stvaranje Loraksa mogao da podstakne majmun patas. Oni u radu navode da je 1970. godine Sjus putovao u nacionalni park Maunt Kenija i da je kod sebe od papira imao jedino spisak veša koji je poslao na pranje pa je na ovom parčetu hartije za jedno popodne napisao 90 odsto priče o Loraksu. Kenija, kao još neki delovi Afrike, zaista su stanište patas majmuna, a Sjusov lik je najpre zamišljen kao plav da bi posle promenio boju u narandžastu koja podseća na ovu vrstu majmuna.

Osim toga, iz opisa njegovog glasa može se zaključiti da su i zvuci koje ispuštaju slični, a i patas ima nekakvu vrstu brkova. Kako bi potvrdili sličnosti između ove afričke životinje i lika iz slikovnice istraživači su kompjuterskom analizom kombinovali njihove različite slike. Patas majmun (Erythrocebus patas) je sa svojim staništem povezan na način koji bi mogao da otkrije nove detalje o pozadini Loraksovog aktivizma. Naime, ova životinja u velikoj meri zavisi od akacije poznate kao zviždeći trn (Vachellia drepanolobium). Ovo drvo je jedan od glavnih izvora hrane za patasa koji se hrani gumom koju ono proizvodi čime ne ugrožava biljku. Ova vrsta akacije raste u nekim delovima Afrike i u svojim listovima sadrži tanin kako bi se odbranila od biljojeda poput slonova i žirafa. Sa pojedinim vrstama mrava živi u simbiozi tako što se oni kriju u njenom loptastom trnju i hrane nektarom a zauzvrat je brane od životinja koje bi mogle da je pojedu, dok je sa patas majmunom uspostavila odnos poznat kao komensalizam koji na jednu vrstu utiče pozitivno a na drugu ni pozitivno ni negativno. Mali broj padavina otežava opstanak zviždećeg trna, a ono postaje sve manje otporno na sušu i teže se brani od životinja što dovodi u pitanje i budućnost hrane patasa, a osim toga ovo drvo proizvodi veoma kvalitetan ćumur koji je tražen širom Kenije. Istraživači prave paralelu između patasovog odnosa prema ovoj biljci i Loraksove odbrane fiktivnog drveta trufula i nagoveštavaju da jedan od omiljenih dečjih likova možda ne govori u ime drveća samo da bi zaštito prirodu već i da bi odbranio vrstu od koje zavisi njegova sopstvena budućnost.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs