Da li je „nikada ne odustajte“ uvek prava poruka?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kako je lepo pročitati ovakav tekst… Iznad dnevno političkih tema. Da čovek nauci i sazna nešto stvarno korisno.

2. treba odustati samo kad moras

3. Iz principa ne zauzimam "nikada" stav unapred, da li cu ili necu odustati od neceg, zbog toga sto se u tom slucaju odricem mogucnosti da i dalje razmisljam o tome, uz nove okolnosti. Kad jednom zaista odlucis da li nesto hoces ili neces – ali zaista, bez samoobmane – onda je o tome gotovo sa misljenjem, sto me cini vrlo nervoznom. Izuzetak je kad se nema vise vremena za oklevanje ili kad je nesto po vaznosti van okvira normalnog/prihvatljivog zivota, pa moras ili je pametno da odlucis odmah i cvrsto. Recimo sta bas neces i sta bas hoces, iz licnih principa, sa ostatkom svog zivota. Na primer kad odlucis da bas neces vise da trpis svakodnevno ponizavanje, maltretiranje, besmisao, idiotizam, primitivizam, torturu mediokriteta, destrukciju licnog dostojanstva… pa doneses odluku da napustis Srbiju po svaku cenu, ukljucujuci sopstveni zivot, makar plivajuci preko Atlantika ne cuvajuci snagu za povratak. Onda vise nema misljenja, oklevanja, odustajanja i ako zatreba kajanja. Samo plivas i sto kaze Čerčil – nikada, nikada, nikada ne odustajes. Nema vise niceg, pa ni konteksta u kojem pobeda moze biti pretvorena u poraz. Buckas nogicama, smeskas se smrti koja pliva s tobom jer je ukalkulisana kao mogucnost i ne moze ti nista, pa ako dobacis dobacis. A sa takvom voljom se ne uvek, ali obicno dobaci.

4. Da. Često smo znali da kažemo deci, "…ne odustaj nikada….", a ono mučeno ne želi da bude teniser, ni da ima sve petice, voli drveće i sve ono što nam ta čudotvrna biljka daje…..

5. Odličan tekst.