Da li je rad od kuće štetniji po mentalno zdravlje nego što ljudi misle?

Kada je Ket (30) prošle godine ponuđeno da nastavi da radi od kuće nije dva puta razmišljala da li će prihvatiti. Ona je i do tada, zbog pandemije, radila uglavnom na daljinu. Mislila je da boravak od kuće ne bi bio veliki problem. Ket živi u Londonu i radi u službi za zaštitu životne sredine.

Ali tokom proteklih nekoliko meseci, počela je da razmišlja.

“Teško je raditi sam po ceo dan, posebno kada je moj partner u kancelariji“, kaže ona navodeći da se oseća usamljeno te da umesto da pravi pauze i razgovaram sa ljudima u svojoj kancelariji, uzima telefon u ruke. “Svo dodatno vreme ispred ekrana je definitivno imalo negativan uticaj na moje blagostanje.”

Rad na daljinu je najavljen kao rešenje za neke od problema našeg ubrzanog načina života pre pandemije. Za mnoge to znači priliku da provode više vremena sa svojom decom ili da iskoriste vreme koje bi ranije gubili na putovanje do posla u potrazi za ispunjenijim hobijima.

Ali nova istraživanja o radu i blagostanju na daljinu pokazala su različite rezultate.

U Majkrosoftovom izveštaju o novoj budućnosti rada za 2022. istraživači su otkrili da iako rad na daljinu može poboljšati produktivnost takođe može dovesti do toga da se zaposleni osećaju “društveno izolovano”.

Negativni efekti su bili iznenađenje za neke zaposlene, koji se sada osećaju smoždeni, shvatajući da rad na daljinu nije baš dobar. Suprotno aktuelnom narativu o masovnoj potražnji za radom na daljinu, neki zaposleni zapravo biraju da rade u kancelariji.

Napredujuća kriza mentalnog zdravlja

Rad od kuće se ranije mogao posmatrati kao utopija – recimo priprema zdravih domaćih ručkova. Za mnoge je, međutim, stvarnost izgledala sasvim drugačije.

Od istraživanja koja pokazuju da radnici na daljinu rade duže do podataka koji sugerišu da do 80 odsto radnika u Velikoj Britaniji smatra da je rad od kuće negativno uticao na njihovo mentalno zdravlje.

Nikola Hemings, koja radi za Koa Health koja pruža usluge za poboljšanje mentalnog zdravlja kaže da je nedostatak ljudske veze sa kojom se Ket borila uobičajena žalba. Ističe da je pandemija izazvala „brzo rastuću krizu mentalnog zdravlja“ i da čak i oni koji su u potpunosti prihvatili prelazak na daljinski rad možda neće biti izuzeti.

“Kada radimo na daljinu, propuštamo preko potrebne društvene interakcije. Ovi naizgled mali trenuci mogu zajedno imati veliki uticaj na naše blagostanje”.

Izolacija nije jedini problem koji predstavlja rad na daljinu. Ket kaže da je pored toga što se osećala usamljeno, takođe otkrila da se zbog velikog broja video poziva i stalnog viđenja sopstvenog lica na ekranu poželela da se vrati na lične sastanke. “Više bih volela da odem u kancelariju nekoliko puta nedeljno da bih imala neku ljudsku vezu“, kaže ona.

Pored toga, radnici u nekim specifičnim grupama teže osećaju negativne efekte. Ket nema decu što dodatno doprinosti osećaju usamljenosti.

Jedna anketa je pokazala da se 81 odsto mlađih od 35 godina plaši usamljenosti zbog dugotrajnog rada kod kuće, a studije su pokazale povećan nivo stresa i anksioznosti među mlađim radnicima od prelaska na rad na daljinu.

Za neke je, međutim, rad na daljinu tokom pandemije bio dovoljna pozitivna promena igre koja prevazilazi nedostatke.

Ovo se posebno odnosi na radnike koji imaju neki vid invaliditeta, za koje Hemings kaže da su doživeli pozitivnu promenu u svom mentalnom zdravlju.

Za ove ljude, posao u kancelariji može biti izuzetno štetan za dobrobit, jer spajaju duga putovanja sa intenzivnim ličnim obavezama ili fizičku i mentalnu iscrpljenost od suočavanja sa stresom odlaska na radno mesto koje možda nije dobro prilagođeno njihovim potrebama.

Kevin Rokman, profesor menadžmenta na Poslovnoj školi Univerziteta Džordž Mejson, SAD, ističe da iako postoje neosporni problemi kada je u pitanju blagostanje, koristi za neke ljude su ogromne.

“Zamena vremena za putovanje da posao za lično zdravlje, porodicu ili rekreaciju gotovo garantovano donosi pozitivne koristi”.

Pronalaženje ravnoteže

Prelazak na rad na daljinu bio je daleko od jednostavnog, a mnoge kompanije se sada bore sa problemom kako da dizajniraju model koji odgovara svima.

Dosadašnji dokazi pokazuju da su lične okolnosti i preferencije ljudi ključni faktor u tome da li im rad na daljinu donosi bilo kakvu korist – i, ako jeste, da li vrednost ovih beneficija nadmašuje negativne strane kao što su izolacija i usamljenost.

Poslodavci treba da uravnoteže fleksibilnost, dajući ljudima alate koji su im potrebni da ostanu produktivni, i društvene potrebe zaposlenih. Kako izgleda ta idealna ravnoteža će se menjati od organizacije do organizacije.

Istraživanja pokazuju da će mlade majke najverovatnije imati koristi od rada od kuće, od nekoga ko živi sam.