Da li je zagorela hrana štetna po zdravlje?

Neki tvrde da je konzumacija takve hrane izuzetno opasna po zdravlje, dok drugi ne vide nikakav problem.

Koliko je zapravo štetna zagorela hrana i treba li je izbegavati IndexHR pitao je Hrvatsku agenciju za poljoprivredu i hranu (HAPIH).

Odgovor je dala predstavnica Evropske agencije za sigurnost hrane u HAPIH-u dr. Jasenka Petrić.

Izbegavajte zagorenu hranu

Kako saznajemo od dr sc. Petrić, zagorele delove namirnica svakako treba izbegavati u ishrani jer ukazuju na prisustvo velike količine akrilamida.

Akrilamid je hemijsko jedinjenje koje se može formirati na povišenim temperaturama u hrani bogatoj skrobom i potencijalno je štetno po zdravlje ako se konzumira duže vreme.

Nastaje tokom produžene toplotne obrade na temperaturama iznad 120°C (na primer tokom prženja ili pečenja) od prirodnih sastojaka hrane kao što su šećeri i aminokiseline.

Akrilamid – tamna strana hleba

Namirnice u kojima se najčešće može naći akrilamid su hleb, prženi krompir, čips, pahuljice, keksi, krekeri, kafa itd. Nemoguće ga je potpuno ukloniti iz termički obrađene hrane koja sadrži skrob, ali je moguće smanjiti njegovu količinu pažljivija i raznovrsnija termička obrada.

Na šta treba paziti

Da bi se unos akrilamida sveo na minimum, ne preporučuje se prženje ili pečenje namirnica bogatih skrobom (krompir, razni proizvodi od testa) nakon što poprime zlatnožutu boju.

Sirovi krompir obavezno čuvajte na tamnom i hladnom mestu, na temperaturi iznad 6°C, kako bi se izbeglo stvaranje velikih količina slobodnih šećera u krompiru, posebno ako nameravate da ga pripremate na visokim temperaturama prženja ili pečenja.