Da li se stvarno treba tuširati svaki dan?

Prema studiji koju je nedavno objavio Institut Ifop, tri četvrtine ispitanika Francuza (76 odsto) odgovorilo je da svakodnevno pere celo telo, otprilike isto kao i njihovi susedi Nemci (77 odsto), dok su nešto manji čistunci Englezi (68 odsto) a Italijani (53 odsto).

Međutim, svakodnevno tuširanje utiče na potrošnju vode i energije i na životnu sredinu.

Prema podacima Vodnog informacionog centra (CIEAU), prosečan tuš potroši oko 57 litara vode.

Da li je opravdano tuširati se svaki dan?

„Nije obavezno“, kaže dermatolog Mari Jourdan iz Pariza.

Koža je organ koji se samoregeneriše, ona se na neki način čisti.

Površina kože je prekrivena emulzijom vode i masti koja formira hidrolipidni film, prvi sloj zaštite od infektivnih agenasa i zagađenja. Ovaj zaštitni film je podjednako važan u sprečavanju dehidracije.

„Koža je ekosistem kao i svaki drugi, i dobro je sačuvati njenu ravnotežu“, primećuje Jourdan.

Ako je koža „preplavljena agresijom“ kao što su zagađenje i znojenje, treba je očistiti. Ali generalno, „svakodnevno sapuniranje područja na kojima se najviše znojimo i koja su pogodna za kolonije bakterija, odnosno pazuha, nožnih prstiju i intimnih delova, trebalo bi da bude dovoljno“.

Naprotiv, „preterano pranje isušuje kožu i moguć je ekcem“, upozorava Žuran.

Pokret „neopranih”

Još od 19. veka i dela Luja Pastera poznato je da pranje uništava veliki deo bakterija odgovornih za epidemije.

„Ali danad smo suočeni sa ljudima koji se preterano peru, nekoliko puta dnevno, često u strahu od virusa“, ​​kaže Lorens Neter, dermatolog i venerolog iz Pariza.

„Oni su u opasnosti da promene hidrolipidni sloj koji štiti kožu“, kaže Neter.

Dermatolozi stoga preporučuju da ljudi peru delove tela koji su najizloženiji znojenju koristeći minimalnu količinu hemijske pene za tuširanje.

„Ako se naviknemo da se tuširamo svaka dva-tri dana, neće biti problema, osim ako smo osoba koja se mnogo znoji i sportista“, kaže Neter.

„Takva praksa bi bila idealna za pomirenje higijene, zdrave kože i manje potrošnje energije.

„Nije potrebno svakodnevno pranje celog tela sapunom“.

Kupanje u kadi bi bilo bolje zaboraviti. Za kupanje je potrebno između 150 i 200 litara vode. Ovo je praksa za opuštanje, ali često je voda prevruća ili predugo traje, što isušuje kožu i stvara neravnotežu u sastavu epidermisa.

Nasuprot „higijenskom pristupu“ stoji „neoprani pokret“, koji se zalaže za manje umivanja iz ekoloških razloga i radi zaštite kože, a poslednjih deset godina ovaj pokret jača u Sjedinjenim Državama.

Francuz Aleksandar Munije (31) kaže da nije sledio taj pokret, ali ostaje pri svom principu.

„Tuširam se tri puta mesečno, onda kada sam prljav ili znojan“.

A danas je posebno svaka kap važna, dodaje i otkriva da mu još niko nije prebacio „smrdiš!“.