Da li smo bili na žurki ili žurci?

Budući da uviđaju ovaj nesklad između norme i prakse, nisu ni normativni lingvisti toliko isključivi, te uglavnom priznaju da bi ovaj deo propisanog standarda mogao malo da se promeni.

Rada Stijović, na primer, u tekstu “O Miličinoj žurki” piše: “Težnju održavanju k, g, h nalazimo i kod jednosložnih osnova naročito ako su stranog porekla: kliki, marki, foki, žurki (Pravopis beleži samo ovaj oblik mada se u govoru čuje i žurci), šminki, algi, drogi, ligi (ali banci, barci, kavzi).”

Normativna gramatika svrstava ovu imenicu u grupu onih kod kojih se u dativu i lokativu ne vrši sibilarizacija: kocki, tački, voćki, autorki, služavki, striptizerki, novinarki, crnki, zverki, sfingi, vagi, intrigi, baki, deki, seki, zeki…

Prethodno nabraja oko 60 imenica na -ka, -ga i -ha kod kojih je u pomenutim padežima sibilarizacija obavezna: luci, knjizi, nozi, brizi, banci, belešci, brojci, dršci, svrsi, eposi (ali kod Šipke u Pravopisnom rečniku može i epohi), vlazi, vladici, zbirci, čarci, stezi…

Na kraju se navode i imenice iz ove grupe koje u dativu i lokativu imaju dvojne oblike: arabeski/arabeski, bazuki/bazuci, vaški/vašci, groteski/grotesci, dvojka/dvojci, bitki/bici, zagonetki/zagoneci, stranki/stranci, spojki/spojci, čavki/čavci, pa čak i zalihi/zalisi. Kad može ovo poslednje, mogle bi i imenice žurka, drška, vladika i još neke da imaju dubletne forme u ovim padežima, jer je činjenica da tako i funkcionišu u govoru (kažemo uglavnom žurci, čuje se i drški i dršci, kao i vladiki i vladici).

Kome se od ovoga ne vrti u glavi, može uvek u gramatici ili pravopisnom rečniku da proveri koji su odgovarajući nastavci. Kome ne pada na pamet, neka govori po svom jezičkom osećanju. Ako vam neko prigovori što ste upotrebili oblik koji norma ne dopušta, vi iskulirajte.