Da li su puževi i morski plodovi posna hrana i kada smeju da se jedu?

Prema pravoslavnom učenju, post ne znači da se samo uzdržavamo od mrsne hrane, već u prvoj liniji to je odricanje od ružnih misli, želja i dela.

Pod postom, u pogledu hrane, podrazumeva se uzdržavanje od izvesne hrane, pretežno mrsne, kao i pića na izvesno vreme. Za vreme posta se uzdržavamo od upotrebe mesa i mesnih prerađevina, mleka i proizvoda od mleka i jaja, na i u određeno vreme.

Postoji nekoliko nivoa posta. Prvi podrazumeva kada je jednom u toku dana dozvoljeno uzimati hranu bez ulja i vina, pretežno ne kuvanu, odnosno suvu, što se naziva „suhojedenje“.

Drugi nivo posta dozvoljava hranu, takođe bez ulja i vina, više puta na dan, ali kuvanu u vodi, što je poznato pod nazivom post na vodi.

Sledeći stepen posta podrazumeva uzimanje hrane koja je spremana sa uljem, više puta u toku dana. Kod ovakvog načina posta moguće je koristiti vino i alkoholna pića, u određenim količinama i puževe, rakove, lignje, školjke i druge reptile. U ovu grupu takođe spadaju i puževi. Takva vrsta posta naziva se post na ulju i vinu.

Poslednja i četvrta vrsta posta podrazumeva hranu koja je spremana sa ribom i koju je takođe moguće uzimati više puta u toku dana, a označava se kao post na ribi.

Kako i drugi izvori naglašavaju, riba se ne jede u toku svakog posta, ali i da postoji sedam nivoa posta – od nule do mesa, odnosno od neuzimanja nikakve hrane, pa do uzimanja mesa.

Postoji više različitih tumačenja koja propisuju kada je adekvatno primenjivati koju vrstu hrane. Kada je u pitanju prva nedelja Velikog posta, koja je uveliko iza nas, prema rečima patrijarha Pavla u njegovoj knjizi „Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga I“ drži se po svim Tipicima gotovo jednako.

Kako se u knjizi navodi, subotama i nedeljama monasi koriste ulje i reptile, ostrige i puževe, a sveštenici mogu i ribu.

„Sveti Oci ni morsku hranu ne posmatraju isto, već je dele na beskrvnu (kao rakovi, školjke, lignje itd.) i krvnu (ribe). Ni ove dve vrste vodenih životinja se ne jedu uvek, i postoji pravilo i o tome. Zašto je to tako, ima sasvim određenih razloga, jer hrana utiče na naše raspoloženje i riba uopšte ne deluje na naš organizam i raspoloženje isto kao svinjsko meso“, pojašnjenje je sa sajta svеtosavlje.org.

Prema pojedinim pravilima, u Teodorovu subotu, prvu subotu od početka Velikog posta, propisana su dva jela s uljem.

„Po Ustavima carice Irine, Mamantovom i Ilije ton Vomon, dopušteni su rakovi i oktopodi. Oktopode i hobotnice dopušta i Hilandarski ustav, a Studenički i ikru. Ovakav propis važio je i za druge subote i nedelje uz Veliki post“, piše patrijarh Pavle.

Ipak, za one koji su planirali puževe i morske plodove za trpezu u subotu uoči Velikog petka, a pridržavaju se pravila, iste će morati da izbegnu.

Na Veliki petak primenjuje se „apsolutni post“ – ko može, ne jede ništa ceo dan, drugi ne jedu i ne piju do iznošenja plaštanice, odnosno do 3 sata popodne.

Suhojedenje, odnosno samo hleb i voda propisani su i za Veliku subotu, jedinu na vodi posnu subotu u toku godine.

Takođe, strogi post nije za svakoga. Kako će neko postiti određuje i sam duhovnik ili sveštenik, imajući u vidu telesno i duševno zdravlje, starost vernika i druge faktore.