Da li su štetnija tamnija ili svetlija alkoholna pića?

„Sve destilovane tečnosti su providne ili svetle boje. Zatim, kada se čuvaju u buradima i fermentišu se, zbog čega poprimaju tamniju nijansu“, kaže stručnjak za alkoholna pića Džamej Hesket i dodaje:

„Pored toga, boja se menja i kako tečnost upija supstance iz bureta u kojem se fermentiše. Ove organske supstance završavaju u tečnosti.“

Tamnija alkoholna pića imaju više „neželjenih efekata“ nego providna pića, zahvaljujući organskim sastojcima i nečistoćama (kongeneri) koji se stvaraju u procesu pravljenja.

„Zbog toga, morate da budete pažljivi ne samo kada je reč o količini, već i o vrsti alkohola koju pijete“, kaže doktor Daj Ngajen, psihijatar koji radi sa osobama koje se leče od zavisnosti od alkohola.

Ovo su osnovne razlike između tamnih i svijetlih alkoholnih pića:

Tamniji alkohol sadrži više nečistoća

Tamni alkohol sadrži veći broj kongenera, kaže doktor Ngajen. Ove nečistoće su deo procesa fermentacije.

„Nekoliko hemikalija se proizvodi u ovom procesu, poput acetona. Ako bismo uporedili viski sa vodkom, viski sadrži mnogo veći broj kongenera nego vodka“, kaže on.

Kongeneri mnogim vrstama tamnog alkohola daju ukus, ali mogu da utiču i na to kako se osećate.

Taman alkohol uzrok je jačeg mamurluka

Generalno, tamna alkoholna pića su češće uzrok glavobolje nego „providna“ pića, a opet zahvaljujući kongenerima.

„Jedan kongener, koji se naziva metanol, rastvara se u toksine formaldehid i mravlju kiselinu, što pojačava mamurluk“, objašnjava Ngajen.

Dakle, ako želite da popijete piće, a da izbegnete glavobolju, možda je bolje da birate svetla pića.

Postoji dosta različitih vrsta kongenera, a neki od njih se smatraju toksičnim. Ali, to ne znači da na svakoga utiču isto.

„Acetaldehid, jedan od kongenera koji se proizvodi je hemikalija koja je toksičnija nego alkohol, i može da ima zaista velike negativne efekte na nekoga, a nekog drugog da utiče znatno manje“, kaže doktor Lorens Vajnstin.

To ne znači da nije bezbedno piti taman alkohol, sve dok ste u tome umereni, ali je moguće da će na neke ljude uticati više nego na neke druge.

Svetliji alkohol je uzrok slabijih mamurluka

Pošto svetliji alkohol sadrži manju koncentraciju kongenera, Vajnstin kaže da je i mamurluk od ovih pića često slabiji nego od tamnih pića. To, naravno, ne znači da uopšte nećete imati mamurluk ako popijete previše vodke, džina ili nekog drugog providnog alkoholnog pića.

Taman alkohol sadrži više antioksidanata

Zbog svoje boje, tamniji alkohol može da sadrži više antioksidanasa, koji se „generalno smatraju dobrim“, kaže doktor Hasket.

To donekle i ima smisla, kada se sjetite svih studija kojima je utvrđeno da crveno vino ima brojne dobre efekte na zdravlje, ako se pije u umjerenim količinima.

„Providni“ alkohol sadrži manje alergena

„Providan alkohol je tečnost koja nije fermentisana“, objašnjava doktor Hasket.

„Kvalitetnija providna pića se filtriraju da bi se uklonile bilo kakve nečistoće. Te nečistoće generalno doprinose ukusu pića, što je razlog zašto visokokvalitetna pića imaju slabiji ukus.“ Ali, to je ujedno i razlog zašto sadrže manje alergena.

„Nečistoće u piću doprinose reakciji te tečnosti na osobu i mogu se povezati sa alergijama“, kaže on.

Čak i uz sve ove podatke, teško je predvideti kako će neka vrsta alkohola uticati na osobu jer to ne zavisi samo od kongenera, već i od osobe.

Zato je važno da, koju god vrstu alkohola pijete, budete umereni u tome.