Da li treba svi da nosimo naočare ispred kompjutera?

Bez obzira na tehnološki napredak i zaštitu koja se postavlja na te iste monitore, pametno je razmisliti o specijalnim naočarima za rad na računaru.

Naočare sprečavaju dotok „plave svetlosti“ (plave svetlosti) do oka i zbog toga je ono mnogo opuštenije.

Ljudi koji rade kancelarijski posao ispred monitora provedu 1700 sati godišnje. A to je samo vreme koje su na poslu, što znači da se tome dodaje i vreme koje provode u druženju sa računarom kod kuće.

Odnos između talasne dužine svetlosnih zraka i količine energije koju oni sadrže je obrnuto proporcionalan.

Zbog toga svetlosni zraci sa dužim talasnim dužinama sadrže manje energije. I obrnuto. Zraci na crvenom kraju svetlosnog spektra imaju veće talasne dužine, što znači manje energije.

Zraci na plavom kraju imaju kraće talasne dužine (više energije).

Plavo svetlo doprinosi digitalnom naprezanju očiju, a naočare koje blokiraju plavo svetlo mogu doprineti udobnosti rada na računaru.

Numerički gledano, trećina sveg svetla se smatra plavom svetlošću.

Izlaganje plavoj svetlosti tokom dana obično pomaže u održavanju zdravlja ovog ritma, ali prekomerno izlaganje plavoj svetlosti u kasnim satima remeti ovaj ciklus i potencijalno uzrokuje neprospavane noći i umor tokom dana, piše Geek.hr.

Specijalne naočare koje blokiraju plavo svetlo su dostupne bez recepta. A

ko ste dalekovid i normalno nosite bifokalna ili progresivna sočiva, upotreba ovih naočara, uz recept, proširuje vidno polje i pojašnjava sliku na računaru.

Treba napomenuti da se ova vrsta naočara izrađuje isključivo za predmete koji su udaljeni do jedne ruke i ne smeju se nositi tokom vožnje ili sličnih aktivnosti.

Ako i dalje ne želite naočare, jer nijedne nisu jeftine, trebalo bi da se pridržavate pravila 20-20-20. Dakle, svakih 20 minuta treba da gledate u objekat udaljen dvadeset metara 20 sekundi.

Ovo može sprečiti prekomerno naprezanje očiju i učiniti ih odmornijim.