Da li vaša štitna žlezda radi kako treba: Sledeći simptomi daju odgovor

Problemi sa štitnom žlezdom javljaju se i kod muškaraca, ali češći su kod žena, posebno starijih od 60 godina. Ostale rizične grupe su osobe koje u porodici imaju oboljenja štitne žlezde, osobe koje koriste lekove ili dodatke ishrani s visokom koncentracijom joda, i osobe koje boluju od određenih autoimunih bolesti, na primer dijabetesa tipa 1, reumatoidnog artritisa i lupusa.

1. Kada posumnjati na probleme sa štitnom žlezdom?

Budući da štitna žlezda ima značajnu ulogu u mnogim sistemima i procesima, mogu da se pojave raznorazni simptomi, i lako se može dogoditi da ih uopšte međusobno ne povežete. Svakako obratite pažnju ako primetite:

• usporen ili ubrzan rad srca
• neobjašnjivi gubitak kilograma ili debljanje
• poteškoće s podnošenjem hladnoće ili vrućine
• depresija ili anksioznost
• neredovne menstruacije

Reč je o opštim simptomima koji mogu, ali i ne moraju da budu povezani sa štitnom žlezdom. Ako ih primetite, svakako razgovarajte s lekarom, a obavezno mu se obratite i ako uočite kvržicu ili otečeost na vratu ili osetite bol u tom području.

2. Kako se dijagnostifikuju bolesti štitne žlezde?

Kada posumnja na problem sa štitnom žlezdom, lekar će vas verovatno prvo uputiti da izvadite krv kako bi se izmerio nivo hormona koji stimulišu štitnu žlezdu (TSH). To ima za cilj da locira poremećaje pojačane i smanjene aktivnosti štitne žlezde, a koristi se i kod dijagnoze neplodnosti kod žena.

Uobičajen dijagnostički postupak je i ultrazvuk štitne žlezde a preporučuje se kada napipate kvržicu, otečenost ili bol u vratu, ili ako lekar primeti promene u veličini ili obliku štitne žlezde. Može da vas uputi i na ultrazvuk i ako imate neke od ranije navedenih opštih simptoma ili spadate u rizičnu grupu.

Ultrazvuk štitne žlezde omogućuju lekaru da proceni veličinu, oblik, gustinu i strukturu štitne žlezde, kao i da pretraži moguće promene na štitnoj žlezdi, kao što su kvrge ili čvorići. Reč je o bezbolnoj i jednostavnoj metodi pregleda, koja nema štetno delovanje, i može da se primenjuje kod svih pacijenata, uključujući malu decu i trudnice. Priprema za ovaj tip pregleda nije komplikovana, ali ipak je dobro unapred proveriti kako se priprema za ultrazvuk štitne žlezde.

3. Koje su moguće bolesti štitne žlezde?

Četiri glavne vrste oboljenja poveznih uz štitnu žlezdu su hipertireoza i hipotireoza, dva najčešća poremećaja funkcije štitne žlezde, te rak i uvećana štitna žlezda.

Hipertireoza označava pojačanu aktivnost štitne žlezde, dakle, ona proizvodi i otpušta više hormona, nego što je telu potrebno. Rezultat je ubrzanje pojedinih aspekata metabolizma, a među mogućim uzrocima su Gravesova bolest, čvorovi u štitnoj žlezdi, tireoiditis i postporođajni tireoiditis (upala štitne žlezde), benigni tumor na hipofizi, previsok nivo joda u krvi, prekomerno uzimanje lekova namenjenih za lečenje hipotireoze.

Hipotireoza označava smanjenu aktivnost štitne žlezde, dakle, ona ne proizvodi i ne oslobađa dovoljno hormona, rezultat je usporavanje pojedinih aspekata metabolizma. Uzroci hipotireoze uključuju Hašimotovu bolest, autoimuna bolest, tireoiditis (upala štitne žlezde), manjak joda, prekomerno uzimanje lekova namenjenih za lečenje hipertireoze. Može biti i posledica odstranjenja štitne žlezde.

Rak štitne žlezde je najčešća zloćudna bolest endokrinog sistema, ali u velikom broju slučajeva uspešno se leči.

Povećanje štitne žlezde znači upravo što i sam naziv govori, a uzroci su uglavnom benigni: Gravesova bolest, Hašimotovo bolest, hipertireoza, hipotireoza, tireoiditis, manjak joda. Međutim, uzrok može biti i rak štitne žlezde.

4. Kako se leče bolesti štitne žlezde?

Metodu lečenja bira lekar na osnovu toga o kojoj bolesti štitne žlezde je reč i koliko je stanje teško, a postoje tri glavne mogućnosti: lekovi, operativni zahvat, terapija zračenjem i/ili hemoterapija.

Lekovi za bolesti štitne žlezde mogu da se podele u nekoliko kategorija. Prva su lekovi koji sprečavaju da štitna žlezda proizvodi hormone, a koriste se za lečenje hipertireoze. U drugu se ubrajaju lekovi koji pomažu u lečenju simptoma hipertireoze, poput ubrzanog rada srca, ali ne leče samo stanje štitne žlezde. Treća grupa podrazumeva upotrebu radioaktivnog joda koji oštećuje ćelije štitne žlezde, a koristi se kod lečenja hipertireoze i raka. Četvrta grupa su veštački oblici hormona za lečenje hipotireoze.

Operacija ili tiroidektomija je hirurško uklanjanje cele ili dela štitne žlezde, a indikacije na osnovu kojih se preporučuje operacija štitne žlezde su:

• dobroćudni i zloćudni tumori štitne žlezde
• poremećaji lučenja hormona, koji se ne uspevaju regulisati lekovima
• sumnja na zloćudnu bolest koja se ne može sa sigurnošću dokazati
• uvećana štitna žlezda
• pritisak na jednjak i dušnik zbog uvećane štitne žlezde
• kozmetički razlozi

Koliko će vam štitne žlezde biti odstranjeno tokom zahvata zavisi od razloga operacije. Moguće je odstraniti jedan režanj, veći deo ili čak čitavu štitnu žlezdu.

Terapija zračenjem i/ili hemoterapija su mogućnosti lečenja raka štitne žlezde. Obe vrste terapije ubijaju ćelije raka i sprečavaju njihov rast.

5. Kako brinuti o zdravlju svoje štitne žlezde?

Ne postoji pouzdan način da se bolesti preduprede, zato je izrazito važno da prepoznate simptome, reagujete što ranije u smislu dijagnostifikovanja problema i naposletku, ako je potrebno, redovno idete na kontrole i uzimate propisanu terapiju. Ono što ipak možete da učinite u ime zdravlja svoje štitne žlezde jeste da učinite da vaša ishrana uključuje dovoljno joda. Zahvaljujući jodiranoj soli većina ljudi već unosi dovoljno joda, a unos može da se poveća i unosom hrane koja ga sadrži:

• sira
• kravljeg mleka
• jogurta
• jaja
• morske ribe
• morske trave
• sojinog mleka
• soja sosa

Izvor: centarzdravlja.hr