Da li volite da pijete kafu: Jedna činjenica vam se neće dopasti

Prema rezultatima novog istraživanja koja su u sredu objavljena u časopisu New England Journal of Medicine, ispijanje kafe ne povećava abnormalne otkucaje srca koji su povezani s povećanim rizikom od najčešćeg poremećaja ritma srca. Načnici su do tog zaključka došli nakon što su dve nedelje proučavali srca, aktivnost i san 100 ljudi koji ne boluju od srčanih bolesti. Uočili su da je ključni marker koji se povezuje s rizikom od srčanih bolesti isti i kod kafopija i kod onih koji ovaj napitak ne piju.

Taj nepravilan ritam srca, poznat i kao atrijalna fibrilacija, može da dovede do stvaranja opasnih krvnih ugrušaka koji mogu da uzrokuju moždani udar i srčani zastoj. „Kofein ne uzrokuje i ne pogoršava atrijalnu fibrilaciju“, rekao je Dipak Bat, direktor Klinika za bolesti srca Mount Sinai Heart u Njujorku koji nije učestvovao u sprovođenju studije.

Kardiolozi su dugo smatrali da srčani bolesnici ne bi smeli da piju kafu, jer ona sadržava kofein, stimulans koji ubrzava rad srca. Studija koja je 2022. objavljena u časopisu Journal of the American Heart Association pokazala je da je konzumiranje dve ili više šoljica kafe dnevno kod osoba s teškom hipertenzijom udvostručuje rizik od srčane smrti. Međutim, druga istraživanja su pokazala da umereno konzumiranje kafe kod opšte populacije može da smanji rizik od smrti. Naučnici još uvek pokušavaju da shvate te učinke kafe.

Stotina volontera koji su učestvovala u studiji koja je rezultirala člankom u časopisu New England Journal of Medicine imali su između 20 i 70 godina, a naučnici su tokom istraživanja striktno motrili na njih. Stalno su nosili elektrokardiograme, te uređaje za merenje koraka i nivo glukoze u krvi. Dobrovoljci su na svojim telefonima imali i aplikaciju koja je beležila sve lokacije koje bi posetili tokom dana kako bi naučnici znali da li su bili u kafićima i prodavnicama u kojima se prodaje kafa. Naučnici su im svake noći javljali da li narednog dana smeju da piju kafu ili taj dan treba da izbegavaju kofein.

Prema podacima Nacionalnog udruženja američkih proizvođača kafe (NCA), Amerikanci su 2022. svakog dana popili 517 miliona šoljica kafe. Hrvatska novinska agencija je 2019. objavila da jedan stanovnik Hrvatske godišnje potroši 5.1 do šest kilograma kafe. Istraživanje koje je 2012. sprovela agencija za istraživanje tržišta GfK pokazalo je da u Hrvatskoj 80 posto ljudi starijih od 15 godina svaki dan popije kafu.

Studija objavljena u časopisu New England Journal of Medicine otkrila je neke druge načine na koje kafa utiče na zdravlje.

Učesnici istraživanja kojima je rečeno da određenog dana moraju da popiju kafu toga su dana napravili 10 posto više koraka od onih kojima je rečeno da izbegavaju kofein, a broj koraka koje su kafopije napravile rastao je kako je rasla količina kafe koju su pili. Nekoliko velikih studija je pokazalo da svakodnevna šetnja smanjuje rizik od smrtnosti za 6 do 15 posto.

Istovremeno, osobe koje su pile kafu svake noći spavale su 35 minuta manje. Istraživanja pokazuju da nedostatak sna značajno povećava rizik od smrti.

Istraživanje je pokazalo da su akteri koji su pili kafu imali povećan broj preuranjenih kontrakcija ventrikula: onih dana kada su pili kafu imali su 154 preuranjeih kontrakcija, a 102 onih dana kada je nisu pili. Preuranjene kontrakcije ventrikula mogu da oslabe srce. Muhamad Afzal, docent interne medicine u Medicinskom centru Wexner Univerziteta u Ohaju, rekao je da osobe sa simptomatskim preuranjenim kontrakcijama ventrikula treba da izbegavaju kafu ili smanje njen unos.

Konačno, oni sa sporijim metabolizmom, odnosno oni koji su sporije metabolisali kofein svake noći su izgubili sat vremena sna, a oni s bržim metabolizmom zabeležili su više preuranjenih kontrakcija ventrikula kada su pili kafu.

„Pravi uticaj kafe po zdravlje je složen“, rekao je vodeći autor studije Gregori Markus, profesor medicine i stručnjak za atrijalnu fibrilaciju.

Studija koja je u maju 2022. objavljena u časopisu Annals of Internal Medicine, a koja se koristila podacima uzetim od 171.616 osoba, pokazala je da se rizik od smrti kod umerenih kafopija smanjio za 30 posto, čak i kad su se u obzir uzeli drugi faktori poput njihovog socioekonomskog statusa ili načina života. Blagodeti su se gubili kad bi povećali unos kafe.

Izvor: jutarnji.hr