Da li znate kako se kaže: Gavran ili vrana?

Zapravo su samo čovekovo neznanje, sujeverje i primitivnost učinili da ova divna ptica bude večno osudjena na progon.

Poreklo

E sad, da se vratimo glavnom pitanju: da li su vrana i gavran dva imena za jednu istu pticu ili postoje razlike? Pripadaju rodu srednje-velikih ptica. Nastanjuju sve delove sveta osim Južne Amerike, Antarktika i pojedinih okeanskih ostrva. Pripadaju familiji Corvidae, rodu Corvus u koji spadaju vrane i gavrani.

Zanimljvo je da su ljudi obično u nedoumici kada vide ovu pticu da li se radi o vrani ili gavranu. Imajući u vidu podatak da postoji 40 vrsta ptica iz roda Corvus, moramo znati da nema neke posebne razlike između ove dve vrste. Gavrani su samo nešto krupniji od vrana i obično se mogu videti u paru, dok vrane čine veće grupe ptica. Visina im se kreće od 45 do gotovo 70 cm, a težina od 350 do 1.600 grama.

Prvi put se u naučnom smislu pominju u delu Karla Line iz 18 veka, a poreklo imena je od latinske reči corvus što znači ”crn kao gavran.”  Nadamo se da je sada malo jasnije.

Ponašanje

Ove ptice su izuzetno inteligentne. Poznate su po sposobnosti da rešavaju probleme i komunikacijskim veštinama. Međusobno prenose znanja, a dokazano je da prepoznaju lica ljudi!

Zanimljiv je običaj »sahrane«. Kada ustanove da je neka vrana u grupi uginula, sve se okupe oko tela ali ne da bi oplakale prijatelja već kako bi ustanovile uzrok smrti. Kada prepoznaju predatora koji je ubio člana jata okupe se i zajednički ga jure kako bi ga kaznile!

Gavran/vrana se gotovo može dresirati kao pas, pa čak i naučiti da napada životinje i čoveka, da izvodi smešne i vesele vragolije i da neprekidno izmišlja novotarije. Što su starije postaju sve pametnije, iako ih čovek baš naročito ne ceni. Gavran se može  lako naučiti da odlazi iz doma i da se vraća, ali se redovno pokazuje nedostojnim veće slobode, jer rado krade i ukradene stvari sakriva, ubija mlade domaće životinje – kokoši i guske, ujeda ljude koji hodaju bosi i pod određenim okolnostima postaje čak i opasan, jer svoju drskost iskaljuje i na deci.

Do nedavno je ova ptica smatrana štetočinom ali se pokazalo da je šteta koju čini mnogo manja od koristi koje ljudi imaju od nje. Dokazano je da od 60% do 90% insekata koji ugrožavaju useve upravo pojedu vrane i gavrani. Kao svaštojedi i lešinari čiste prirodu od leševa sitnijih životinja i različitog otpada. Sa psima često sklapa prisno prijateljstvo, pa su zabeleženi slučajevi im traži i uklanja buve.

Iako se mnoge vrste papagaja smatraju velikim govornicima, indijski gavran najbolje oponaša ljudski govor. Veoma dugo pamti ono što je naučio, a u stanju je da podržava čak i boju glasa osobe koja je uči govoru. Može da laje kao pas, da se smeje poput čoveka ili guče kao domaći golub. Talenat za imitiranje govora imaju i mužjaci i ženke.

Ako se mladi gavrani izvade iz gnezda, posle kratkog vremena i dobre nege postaće izvanredno pitomi. Čak i oni gavrani koji su uhvaćeni kao odrasle ptice, vrlo lako se prilagođavaju izmenjenim prilikama. Međutim, treba znati da je u mnogim državama ova ptica zaštićena i zabranjena za držanje kao kućni ljubimac. Vrane i gavrani ponekad migriraju i menjaju stanište u zavisnosti od vremenskih uslova. Putuju do toplijih predela ukoliko im je previše hladno, ali to ne rade redovno kao druge ptice selice.

Ishrana

Rekli smo da su ove ptice omnivori što znači da jedu hranu i životinjskog i biljnog porekla. Tačnije, slobodno možemo da kažemo da jedu sve na šta naiđu, pa čaki metalne i plastične predmete.. Jedu male životinje kao što su sisari, vodozemci, insekti, gmizavci, jaja drugih ptica. Gavranu prijaju plodovi, seme i svakovrsni drugi jestivi biljni delovi. Međutim, istovremeno je i prvorazredna grabljivica. Njegov plen su ne samo insekti, puževi, crvi i mali kičmenjaci, nego drsko napada i ptice koje ga svojom veličinom nadmašuju. Veoma često kao pravi razbojnik pljačka tudja gnezda. Od najmanje ptice, preko tetreba pa do zeca i miša, pred njim nije sigurna nijedna životinja. Poznato je da skladište hranu i za to ponekad koriste plastične vreće koje kače na grane drveća!

Razmnožavanje

Gavran pripada pticama za koje je potvrđeno da ”znaju” i da se vole, jer su vrlo strastvene u ljubavnoj igri i jednom sparene ostaju čitav život verno jedna uz drugu. Mužjak i ženka grade gnezdo na veoma visokom mestu od grančica, trave i kore drveta. Ženke snesu od 3 do 10 jaja i ostaju da leže na njima. Dok traje inkubacija, mužjak redovno donosi hranu u gnezdo.

Vrane i gavranovi žive oko 20 godina. Američki gavran u prirodi doživi i 30 godina ako ne postane plen nekog većeg grabljivca ili čoveka. Najstariji zabeležen primerak vrane u zatočeništvu je doživeo 59 godina! Ovo je krajnje zanimljiva i prilično privržena ptica. S obzirom na njenu prirodu ne preporučujemo da se drži kao kućni ljubimac ali ukoliko se naseli u vašem dvorištu čuvajte je i obezbedite joj uslove koji će je zadržati u vašoj okolini. Svašta ćete videti, a vremenom možda postanete i veliki prijatelji.