Dan kada su izumrli dinosaurusi

Primetio je tanku traku crvenkaste ilovače, debljine jedva 6 milimetara, koja je delila dva drevna sloja krečnjačkog kamena – jedan je bio iz doba krede, drugi iz tercijara. „To je mesto poznato u geologiji kao KT granica i označava vreme, pre 65 miliona godina, kada su dinosaurusi i otprilike polovina životinjskih vrsta u svetu naglo nestali iz fosilnih tragova“, piše Bil Brajson u knjizi „Kratka istorija bezmalo svačega“, koju je u Srbiji izdala Laguna​.

Zaokupljen pitanjem misteriozne crvene linije, Volter Alvarez se obratio – svom tati. Tata je bio niko drugi do Luis Alvarez, slavni eksperimentalni fizičar koji je nekoliko godina ranije dobio Nobelovu nagradu. Alvarez stariji se odmah zapitao da li je nataložena prašina možda stigla iz svemira. „Svake godine na Zemlji se nataloži oko 30.000 tona svemirske prašine“, piše Brajson, koja je rasuta po čitavoj planeti. „Kroz taj tanak sloj prašine raštrkani su egzotični elementi koji inače nisu mnogo prisutni za Zemlji. Među njima je element iridijum kojeg ima hiljadu puta više u svemiru nego u Zemljinoj kori“.

Alvarez stariji se obratio svom kolegi koji je rezvio tehniku preciznog merenja hemijskog sastava ilovače koja je povremeno korišćena za analiziranje prastare grnčarije. Nisu očekivali nikakvo epohalno otkriće, međutim, posle samo 224 minita analize uzorka u detektoru, bilo im je jasno da se nešto čudno dešava. Količina iridijuma u uzorku bila 300 puta veća od očekivanog nivoa. Nastavili su grozničavo da analiziraju – donosili su uzorke slične crvene linije sa Novog Zelanda i Antarktika, zatim iz Danske, Španije, Francuske… svuda su analize dale slične rezultate pa su ovi naučnici konačno došli do zaključka da se najverovatnije radi o udaru velikog asteroida ili komete.

U to vreme, baš kao i 100 godina ranije, još se pretpostavljalo da su dinosaurusi izumirali milionima godina. Tek je veliki broj dokaza koji idu u prilog ovoj pretpostavci, a koji su prikupljeni u narednim decenijama, ubedio paleontologe da je za izumiranje dinosaurusa kriv katastrofični udar asteroida.

Crveni talog koji su proučavali sin i tata Alvarez nastao je nakon udara ogromnog asteroida koji je pao na mesto Ćikšulub u Meksiku i stvorio krater prečnika gotovo 200 kilometara i dubine 48 kilometara.

Šta se u tom momentu dešava? Takav udar, praćen zaslepljujućim bljeskom i vrelinom, verovatno je bio toliko katastrofičan da je u prvoj sekundi pobio sve živo u prečniku od 250 kilometara. Početni udarni talas je verovatno nastavio da se širi i uništava živi svet čak i oko 1500 kilometara od mesta udara, piše Bil Brajson. Proradili su vulkani i pokrenuo se lanac zemljotresa. Podiglo se toliko prašine, čađi i pepela da je Sunce ostalo zaklonjeno mesecima ili godinama, a događaj je imao snažan uticaj na klimu sledećih 10 godina. 

“Nauka kroz priče” je medijska inicijativa koja na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima svakodnevno objavljuje originalne priloge inspirisane naučnim saznanjima. Uz podršku Instituta za fiziku u Beogradu, „Danas“ predstavlja 77 izabranih priča sa portala www.naukakrozprice.rs.