Dan vina i ljubavi: Šta je sve tačno 14. februar­a?

Praznik vinara

Svetog Trifuna slave i poštuju pravoslavni vernici. Ovaj svetac je zaštitnik vinove loze, vinara i vinogradara. Svetog Trifuna u Srbiji najviše obeležavaju vinogradari jer se veruje da će svetac zaštititi vinovu lozu od svih nepogoda od kojih vinogradari strahuju.

Tog dana je dobro poseći jedan čokot vinove loze, a potom zaliti vinom  kako bi vinska godina pred nama bila berićetna, a vino dobro. Postoi verovanje da posle ovog dana zima polako počinje da bude blaža, pošto Sveti Trifun na svoj praznik pobode ugarak u zemlju i sneg počne da se topi, što nam govori da je buđenje priprode na samom pragu, a sve u susret Sretenju.

Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi poput vinogradara, gostioničara, vinski viteški redovi.

Valentinovo

Valentinovo se obeležava 14. februara i tog dana slavimo praznik ljubavi i zaljubljenih Praznik vuče korene iz vremena antičke Grčke i Rima klanjanje bogovima i božicama plodnosti, ali je danas Valentinovo vešto inkorporirano u sve što je vezano za potrošačko društvo i to planetarno.

Katolička crkva obeležava Svetog Valentina kada i pravoslavna crkva obeležava Svetog Trifuna. Slavimo dva sveca istog dana. I katolička crkva proslavlja Svetog Trifuna 10. novembra, dok pravoslavna crkva takođe slavi Svetog Valentina 12. avgusta.

Dan zaljubljenih komercijalni praznik

Ova globalni fenomen kao i svi prazici koji za cilj imaju potrošačku aktivnost tako i Dan zaljubljenih ima svoje aktivnosti i odabir poklona koji ukazuju na ljubav, kao što je cveće u crvenoj ili roze boji, sve što ima oblik srca (kolač, torta), čokoladna bombonjera, romantično putovanje, parfemi, izlazak na posebnu večeru sa bocom vina, odlazak u SPA centar.

Svakako da obeležavanjem i slavljenjem Dana zaljubljenih raste profit tog dana, baš onako kako nam to potrošačka kultura nameće.

Vinski viteški redovi

Da li ste do sada čuli za postojanje vinskih vitezova i vinskih redova? Vitezi i Dame vina teže održavanju pravih viteških vrednosti koje se tiču negovanja vinske kulture, humanitarnih aktivnosti, ekologije, naučnom unapređenju tehnologije proizvodnje vina, popularizacije turizma, jačanju vinske prodaje, kao i afirmacija kulturnih vrednosti poput muzike i pesništva.

U Evropi prvi vinski red osnovan je u Švajcarkoj pre 300 godina, cilj osnivanja reda je bio da se slavi oda vinu kao božanskog pića, koje je opstalo kroz dugu istoriju. Vitezovi vina postoje u raznim vinskim regijama i gradovima. Samo u Evropi ima preko 500 vitških redova, obučeni su u veoma živopisne i raskošne odore, noseći prepoznatljivo obeležje regije koju predstavljaju kroz heraldičke simbole.

U Srbiji postoji desetak vinskih redova. Najstariji vinski red je “Arena Zabatkiensis” Subotički pesak, Subotica, Hajdukovo- Palić. Red vitezova vina „Sveti Orban“, Horgoš. “Sveti Teodor” iz Vršca, koji je ime dobio po zaštitniku grada. Evropski vinski red “Sveti Georgije” iz Novog Sada. Bački vinski red “Sveti Đorđe” iz Feketića. Vinski viteški red „Dionis“ Titel. Vinski red Telečke visoravni „Agios Demetrios” ili „Sveti Dimitrije”.

Vinski viteški red Šumadija iz Kragujevca. Vinski viteški red „Steva pisar 1805“ Paraćin. Zatim “Monah Dorotej” iz Aleksandrovca. Vlasotinačko vinogorje ima svoje vitezove „Svetog Simeona“. Vinski viteški red „Constantin Vinetum“ iz Niša. Vinski viteški red “Janković Stojan” Ravni Kotari, Beograd. Vinski viteški red „Singidunum“ Beograd.

Rekli su o vinu

Vino je staro koliko je staro čovečanstvo, od davnina nosi epitet božanski napitak, ambrozija, eliksir, sve do današnjih dana je ostao u upotrebi kao cenjeni napitak. Brojni pesnici, filozofi, mislioci, narodi raznih vinskih regija imalo je za potrebu da kaže neku misao o vinu. Tako je nastao veliki broj izreka, misli i citata o vinu.

Ako želiš li da upoznaš jedan narod, sedi za njegov sto i pij njegovo vino./Italijanska narodna/

U vinu je istina (In vino veritas). /Latinska poslovica/

Vino i djeca moraju se roditi iz ljubavi. /Španska poslovica/

Vino je ujutro olovo, u podne srebro, a uvece zlato. /Italijanska poslovica/

Bez vina i hljeba nisu lake ni ljubavne muke. /Grcka poslovica/

Bure vina može uciniti više čuda nego crkva puna svetaca. /Italijanska poslovica/

Drži se starog vina i starih prijatelja. /Narodna poslovica/

LJubav se može roditi uz vino, ali se može u njemu i udaviti. /Narodna poslovica/

Obrok bez vina je kao noć bez žene. /Francuska poslovica/

Pij vodu iz flaše, ali vino pij u gutljajima. /Španska poslovica/

Vino je najcivilizovanija stvar na svetu . (Ernest Hemingvej)

Vino ulazi u mozak, učini ga grešnim, brzim i stvaralačkim, punim vatrenih i lepih slika . (Vilijam Šekspir)

A što smatraš da daje više poleta djelu nego vino?(Aristofan)

Sa vinom dolazi istina. (Plinius)

Bah otvara kapije srca. (Horacije)

Dom Perignon je rekao:” Bože ja pijem zvezde kada je prvi put probao šampanjac”.

Buduci da je razuman, čovek se mora opijati. Najbolja u životu je opojnost. (Bajron)

Duša bez vina kratkog je daha. (Heraklit)

„Ili mi daj još jedno vino, ili me ostavi na miru.“ (Rumi)

U vinu ima najviše sunca. Neka žive ljudi koji proizvode vino i njeme unose suncevu svetlost u duše ljudi. (Gorki)