Ilustracija: Pol Gogen, Žuti Hrist, 1889. / Albright-Knox Art Gallery, Buffalo, NY, USPo rasprostranjenoj definiciji, uskršnja nedelja se određuje kao nedelja u sedmici posle punog meseca koji se javi posle prolećne ravnodnevice.
Međutim, sa ovom definicijom uskršnjeg datuma treba biti dodatno oprezan. Mada jednostavna i pominje se u većini enciklopedija, ona nije jednoznačna, već samo ilustruje metod, ali se u praksi pri određivanju datuma ne koristi definicija nego takozvane epaktne tablice koje su više stvar tradicije nego kalendara.
Rane hrišćanske zajednice više od jednog veka vodile su žustru raspravu o datumu na koji treba praznovati vaskrsenje Isusa Hrista koje se navodno dogodilo 30. godine nove ere. Vremenom je prevladalo mišljenje, koje je usvojila većina tadašnjih zajednica, da se to desilo u nedelju, prvog jevrejskog radnog dana posle Sabata.
Ovo viđenje je ugrađeno i u najkasnije napisano, ali najpopularnije, ne-sinoptičko Jevanđelje po Jovanu.U skladu sa tom tradicijom, određeno je da se Uskrs slavi u nedelju u sedmici posle pashalnog punog meseca, odnosno u nedelju posle prvog “eklezijastikalnog” punog meseca posle 20. marta.
Konvencija konačno je i usvojena na Prvom saboru u Nikeji 325. godine. No, mimo pomenute definicije, u praksi, pri crkvenom određivanju datuma Uskrsa isključivo koriste takozvane epaktne tablice. Naziv epakti potiče od grčke reči epaktós, uveden ili umetnut, a označava broj dana za koliko solarna godina premašuje jevrejsku, lunarnu.
Mesec obiđe put oko Zemlje za 29 dana, 12 sati, 44 minuta i 3,3 sekunde, tako da lunarna godina u zbiru iznosi samo oko 354 dana. Zato je u ovom kalendaru uvek nedostajalo oko 11 dana godišnje. Da bi se taj manjak nadoknadio periodično su se ubacivali vanredni meseci, a ceo ciklus se ponavljao na svakih 19 godina.
Tako se i pri određivanju Uskrsa počela koristiti tablica, razvijena u VI veku, sa 19 pashalnih datuma iz koje se datum Uskrsa čita na osnovu ostatka pri deljenju sa 19. Metod je razvio aleksandrijski matematičar Dionizije Eksiguus, zaslužan za izračunavanje godine Hristovog rođenja i uvođenja nove ere u računanje vremena.
„Nauka kroz priče“ je medijska inicijativa koja na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima svakodnevno objavljuje originalne priloge inspirisane naučnim saznjanima. Uz podršku Instituta za fiziku u Beogradu, „Danas“ predstavlja 77 izabranih priča sa portala www.naukakrozprice.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
