Deci je potreban san, ali jedan doček Nove godine neće uticati na njihovo zdravlje

Pojam Deda Mraza je nešto što je već generacijama ukorenjeno u tradiciji mnogih zemalja, koga smo i mi prihvatili kao veselog deku koji donosi deci poklone tokom novogodišnje noći. Deca se raduju poklonima i sva do jednog žele da dočekaju Deda Mraza i početak Nove godine.

Postavlja se pitanje „ da li je za njihov psihofizički razvoj dobro da ostaju budni do ponoći“?

– Ta jedna noć neće ništa bino promeniti u njihovom razvoju i neće narušiti njihovo zdravlje, samo će ujutru malo duže spavati i biti umorniji, ali je važno da ostajanje do kasno ne postane navika i da se to od jedne noći ne pretvori u svaku noć, kaže da Danas doktorka Zvezdana Savić, specijalista medicinske psihologije.

Savić ističe da je opšte poznato da je san izuzetno bitna komponenta u zdravom funkcionisanju organizma svakog čoveka.

Prema njenim rečima, za pravilan psiho-fizički razvoj dece od 4. do 12. godine života potrebno je da tokom noći imaju od osam do dest sati kontinuiranog sna.

Time se uspostavlja cirkadijalni ritam spavanja, koji reguliše brojne procese u mozgu i na taj način kontroliše i usklađuje brojne funkcije svih najvažnijih organa u organizmu.

– Deci je neophodno uvesti pravila, kao kad im uvodite obroke i vodite računa o njihovoj pravilnoj ishrani ili ih učite da peru zube i dugim higijenskim navikama. Isto tako je neophodno i da decu naviknete da na vreme odlaze na spavanje. Najoptimaliji period bi bio između 21 i 22 časa uveče, ne kasnije od 22.15, da bi mogli ujutru na vreme da ustanu i da bi bili spremni za novi radni dan, navodi doktorka Savić i dodaje da u usvajanju navika moraju da budu dosledna oba roditelja ili staratelja, jer deca umeju da manipulišu situacijom i da ohrabreni popustljivošću jednog odraslog i te kako umeju da krše pravila.

Kada je reč o samom dočeku Nove godine, Savić napominje da mališanima ne treba braniti učestvovanje u novogodišnjoj noći, jer je to poseban događaj koji se dešava jednom godišnje i ako su deca voljna i mogu da izdrže da dočekaju ponoć, treba ih pustiti.

Međutim upozorava, da ih ne treba forsirati i insistirati na tome da ostanu budna, jer je biološki ritam svakog deteta različit i većina njih najverovatnije ni neće dočekti ponoć.

– Ako roditelj primeti da se dete muči, odnosno da mu se spava, ali da ono i dalje insistira da čeka ponoć, potrebno je da ga na blag način ipak ubedi da je vreme za spavanje i da će ga poklon od Deda Mraza čekati ujutru ispod jelke kada se probudi, napominje Savić.

Kada je reč o starijoj deci, koja imaju 12, doktorka navodi da u tom uzrastu roditelji mogu prvi put da očekuju odvajanje.

Kako kaže, u tom periodu polako počinje da opada roditeljski autoritet, a jača autoritet vršnjačke grupe, deca žele da budu samostalnija i da Novu godinu proslave sa svojim drugovima

– Na roditelju je da razmisli da li će dete pustiti da ode negde na proslavu i do koliko sati je u redu da ostane budno. Zbog sigurnosti deteta nepohodno je da to bude poznato okruženje. Roditelj bi u svakom trenutku trebalo da zna gde mu je i kod koga mu dete i da bude siguran da je na bezbednom, kaže doktorka.

Prema njenim rečima, zbog toga je važan pripremni razgovor sa detetom.

–  Obe strane moraju da iskažu svoje stavove, dete treba čuje šta imaju da kažu mama i tata o bezbednosti i ponašanju van kuće, ali isto tako i oni su dužni da čuju svoje dete i njegove razloge zbog čega želi bez njih da proslavi Novu godinu.Taj period je izuzetno težak za većinu roditelja, jer polako shvataju da im dete odrasta i da sve manje vremana želi da provodi sa njima, objašnjava doktorka Savić.