Foto: Privatna arhiva
Pogled istovremeno i uplašen i srećan. Jedno oko „baca” na dedu sa ogromnom veštačkom bradom koji te uzima u krilo dok drugo„pada” na paketić. „Kraš li je, nije li je?” vidi se u pogledu.
Sa ciljem da pokaže mlađima ali i podseti starije kako smo nekada dočekivali nove godine i Deda Mraza u drugoj polovini prošlog veka i koliko je to mališanima značilo u kragujevačkom Muzeju bicikala i pop kulture „20 cola” otvorena je izložba fotografija „Deda Mraz i ja”.
Na postavci u galeriji muzeja izloženo je 90 fotografija iz perioda od ranih sedamdesetih do kraja milenijuma na kojima su ostake ovekovečene novogodišnje uspomene Kragujevčana.
– Oduvek mu je to bilo jako interesantno i hteo sam i ranije da uradim ovakvu izložbu ali, pre otvaranja muzeja nismo imali galeriju u kojoj bi na pravi način prikazali ove fotografije. Mi smo muzej koji se bavi sećanjima, ustanova koja je osmišljena da objedini sve one naše najlepše uspomene mladih ljudi kroz 20. vek. A, najlepša i najlakša stvar da okupimo sve ove lude na jednom mestu i da ih vežemo za jednu temu je kako su se nakada proslavljale nove godine i njihovi susreti sa Deda Mrazom, kaže za Danas Marko Stamatović, osnivač Muzeja „20 cola” i spiritus muvens izložbe „Deda Mraz i ja”.
Po njegovim rečima na brojnim fotografijama se mogu videti isti ljudi kao deda mrazovi, generacije i generacije Kragujevčana koje su se slikale kod istih glimaca koji su za nove godine igrali najpopularnijeg dedu. Kako njegovo iskusno fotografsko oko zaključuje – iste traume i ista lepa sećanja.
– Nekada je odlazak kod Deda Mraza bio mnogo svečaniji čin. Deca nisu imala obilje igračaka, igrica i zabavnih sadržaja kao sada. Bio je to događaj koji se iščekivao bukvalno cele godine. Današnjim klincima je odlazak kod Deda Mraza više samo da bi imali fotografiju sa njim. Nekako je preraslo u rutinu, idemo „to da obavimo” i uzmemo poklone. A, nekada, svi se sećamo bila je velika stvar da te neko od starijih odvede kdo Deda Mraza da primiš paketić, podseća Stamatović.
Bila je to jaka i velika uspomena i dokaz toj tezi je kako naši sugrađani čuvaju te fotografije već 50-60 godina.
– Verujem da će i današnji klinci čuvati svoje fotografije sa novogodišnjih proslava ali sam sigura da to ne zauzima toliko posebno i važno mesto koje je zauzimalo njihovim roditeljima ili dedama i babama u drugoj polovini prošlog veka, smatra on.
Pak, sama izložba je povod da se na njoj okupe svi ti ljudi i razgovaraju o svojim uspomenama „kako su nekad čekali Deda Mraza”.
– To je njen pravi efekat, zaključuje Marko Stamatović
Izložba „Deda Mraz i ja” je otvorena do 24. januara ali Stamatović najavljuje da će prerasti u tradicionalnu.
– Svake godine ćemo je organizovati sa novim fotografijama i sa novim ljudima. Želja nam je da jednog dana izdamo i knjigu, monografiju kragujevačkih fotografija „Deda Mraz i ja”, najavljuje on.
A, kako je to nekada bilo i izgledalo vidi se sa zidova galerije Muzeja „20 cola”. Sa crno belih fotografija „izbija” i strah (od nepoznatog starca s belom bradom) i radost (paketići). Jelke su mnogo manje i skromnije ukrašene nego danas. Tu su i rariteti poput novogosišnje formule iz 1971. godine (Made in Vrnjačka Banja)…
Stidljivo počinju da se pojavljuju i kolor fotografije. Primaoci paketa svi začešljani u tradicionalnim svečarskim „YASSA” jaknama zakopčanim do grla. U preduzećima gde su im radili roditelji i dobijali paketiće preko sindikata ne samo novogodišnja dekoracija i inkonografija – iza Deda Mraza i deteta natpisi poput: „Druže Tito, mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo” ili „Nepokoleblivo na Titovom putu”. Nema veze, pogledi su uprti u poklone.
Irvasi nisu tada bili u opticaju ali obavezna recitacija za Deda Mraza i paketić bogami jeste. A, tek trema…
U kućnim verzijama dočeka na TV (takođe prvo crno-belim a potom „u boji”) novogodišnji programi RTB: Čkalja, „Obraz uz obraz”, „Sedmorica mladih”, na stočićima tada prestižna „Zvečka” kako se tepalo ovom „Badelovom brendiju”.
Likovi deda mrazova isti decenijama. Od onih najpoznatijih, glumci Čika Mile Marić, legendarni Ljubomir Ubavkić Pendula (vazda najraskošnija brada,kostim i oprema), Bratislav Slavković Keša, Nebojša Krstić Macola (glumac amater ali profi Deda Mraz) i brojni znani i neznani dedamrazovski podvižnici iz sindikata, kantina, mesnih zajednica, klubova, obdaništa, restorana…
– Čika Mile je bio Deda Mraz i meni, pa posle i mojoj deci, kaže jedan od posetilaca.
– I nama Keša, dodaje drugi.
Na otvaranju izložbe u Muzeju „20 cola” prošlog petka puno. Bukvalno ne bi imao gde Deda Mraz da parkira sanke. Cilj je druženja i podele zajdničkih sećanja je postignut. Pun pogodak. Kreću fotkanja sa sopstvenim fotkama iz detinjstva. Deci i unucima se, ne bez ponosa pokazuje „ovo sam ja!”.
– Jao, upiškila sam se od straha kada je ovo slikano, duboko, kao nekada, detinje je iskrena jedna od Kragujevčanki koje je ipak hrabro priložila baš tu fotku za izložbu.
– Samo to? Nije problem, teši je drugarica čiji je takođe „prijem paketića” i „blisku susret sa Deda Marazom” u tatnom preduzeću par sličica dalje.
Kesice sa paketićima za Novu godinu, što postavka i dokumentuje, mnogo manje nego danas. Ali radost u očima malh primalaca mnogo veća.
– Kad su se pojavili „Kraš” paketići to je bilo čudo. Oni su imali najbolje i najskuplje slatkiše, ceni iz sećanja jedna naša sugrađanka.
– A, „Dečije novine”? Oni su imali najviše knjiga, stripova, časopisa, albuma, sličica… plus slatkiše, replicira druga.
– Ma, „Jugoplastika” je imala najviše igračaka u paketićima, dobacuje u prolazu čovek pored njih.
„Stručna” diskusija i debata se uz posluženje i osveženje nastavlja do duboko u decembarsku noć. Te večeri u Muzeju „20 cola” su barem na sat vremena opet deca. To je Stamatović i hteo.
Nižu se lica dečaka i devojčica, onda red jelki i svećica. To je zaista bilo neko lepše i srećnije vreme. Ne samo novogodišnje već celogodišnje.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
