Deliblatska peščara: Tišina koja se čuje

Tek poslednjih nekoliko godina stanovnici ovog kraja krenuli su aktivnije da svoju prirodno bogatu okolinu pokazuju široj javnosti – zainteresovanim gostima iz celog sveta.

Na samom jugu peščare, na suprotnoj strani od Alibunara, bliže Kovinu, na ulazu u borovu i bagremovu šumu nalazi se vikendica Martin house. Porodica Snežane Slijepčević je pre tri godine odlučila da bi bilo dobro izdavati je gostima. I od tada se bave time.

– Gosti koji nam dolaze su uglavnom stranci. U početku su to najčešće bili oni koji dolaze na jedan dan, da prenoće kako bi dalje nastavili rutom „Euro Velo 6“ koja prolazi blizu nas. Od prošle godine je malo drugačije, jer dolazi se na vikend, porodice sa decom ili prijatelji dolaze kako bi obišli okolinu – ističe Snežana Slijepčević.

Nalaze se na korak od šume, kako kaže, pa sve odiše tišinom, prirodom zbog koje oni koji svraćaju u ovaj kraj najčešće i dolaze.

Kako je turizam počeo da se polako razvija nekolicina njih je odlučila da organizuje i klaster, koji su nazvali, kako drugačije nego – „Deliblatska peščara“.

– Tako smo odlučili da zajednički radimo na promociji našeg kraja, da tu budu oni koji se bave ugostiteljstvom, ali da obuhvata i rukotvorine, i da se osim prirodnog bogatstva promovišu i neke druge stvari karakteristične za ovaj kraj – ističe naša sagovornica.

Slijepčević kaže da imaju podršku Turističke organizacije Vojvodine koja ih predstavlja na svim sajmovima na kojima učestvuje.

Potencijali Deliblatske peščare su veliki, ali postoji dosta toga što još treba srediti, pre svega unaprediti puteve, celu infrastrukturu i učiniti ovaj kraj Banata vidljivijim i pristupačnijim.

Naravno, nije svima to cilj. Na 80 kilometara od Beograda u Kajtasovu skriven od glavnog puta nalazi se Zeleni dvor, dom Snežane i Save Stanković. U njihovu oazu zelenila punih 18 godina koliko tu žive svraćali su putnici iz svih krajeva sveta.

– Ovo je jedina prava peščara u Evropi. Nema čega nema, endemskih biljnih vrsta, životinja, puno vode, kanal DTD koji se uliva u Dunav i duga istorija – priča u jednom dahu Snežana zbog čega su Zeleni dvor izabrali za život.

Deo te istorije seže do Marije Terezije, koja je pošumljavanje ovog kraja počela iz higijenskih razloga kako joj pesak iz Panonske nizije ne bi zatrpavao Beč.

Stankovići se, kako kaže Snežana, u stvari ne bave turizmom, iako je kroz njihovu kuću prošlo mnogo ljudi. Zeleni dvor je njihov život, a ne posao. Punih 18 godina njihov dom je bio otvoren za sve koji su želeli da svrate i vide mesto „na kom vreme teče drugačije“.

Snežana i Sava u jednom trenutku bili su sasvim obični Vrščani, koji su, kako piše na internet putokazu ka njima, rasprodali sve u gradu, otkupili staru skeledžijsku kućicu na obodu Kajtasova i „ludo hrabro, zaljubljeno, plivajući protiv struje, prkoseći svojim navikama i elementima prirode koja ovde zna da bude surova, uz pomoć nekoliko knjiga i vernih prijatelja, sazidali svoj zamak u pustari“.

– Sada želimo da usporimo i dalje kod nas može da svrati svako ko je prijatelj, a za sve ove godine stekli smo ih mnogo. A nismo željni publiciteta, mnogi su bili i snimali nas, čak i Travel channel – ističe Snežana Stanković.

I dok se pojedinci tek zahuktavaju, Školsko-rekreativni centar Čardak decenijama privlači goste, najčešće one najmlađeg uzrasta. Nedavno su renovirana dva od sedam paviljona koliko ih ima, a osim toga ima i restoran i muzičke radionice, tako da naročito leti, kako kažu stanovnici iz okolnih sela, ume da bude i te kako veselo.

Kanal Duvan – Tisa – Dunav: Potencijal koji se nudi

Ponikao na nekadašnjoj močvari, Alibunar nema svoju reku, pa je, hteo-ne hteo, okrenut potencijalu koji nudi kanal Dunav – Tisa – Dunav i u poljoprivredi i u turizmu. Urbanističkim planom je, inače, kod Janošika banje.

Pre nešto više od godinu dana u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu svečanom akademijom „40 godina u 40 minuta“ Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ obeležilo je 40 godina od završetka izgradnje hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, a dobar deo obeležavanja jubileja posvećen je upravo razvojnim mogućnostima koje pruža kanal DTV.

Onaj hidrosistem omogućio je konačno pretvaranje 1,7 miliona hektara zemljišta u obradivo poljoprivredno tlo. Koliko je to značajno svedoči i činjenica da je pre 2,5 veka na prostoru današnje Vojvodine vladala močvara čije je zauzdavanje otpočela Austrougarska imperija. Posle pošumljavanja poroznog tla, vode Vojvodine su sprovedene u kanal DTD koji je projektovao inženjer Nikola Mirkov.

Kanal se građen dve decenije, od 1957. do 1977. godine, a 939 kilometara kanalske mreže povezuje 80 naselja i praktično polovinu stanovništva Vojvodine.

Ključna uloga kanala je ubacivanje vode u nove tokove, čime je obezbeđeno obradivo tlo, a sistemom odvodnjavanja i navodnjavanja ta se funkcija dodatno osnažuje, pa su u toku projekti koji bi omogućili veću iskorišćenost DTD. No, sa 26 ustava, 17 prevodnica, 86 mostova i nizom drugi objekata koji čine mrežu DTD otvaraju se i drugi potencijali, turistički, pre svega.

Za Alibunar, koji nema prirodnih tokova vode, kanal je izuzetan resurs za upotpunjavanje turističke ponude.

Euro Velo 6 – od Atlantika do Crnog mora

Biciklistička ruta „Euro Velo 6“ je međunarodna biciklistička staza koja prolazi kroz nekoliko zemalja Evrope, počevši od Atlantskog okeana do Crnog mora. Jednim svojim delom ova ruta prolazi i kroz severni deo Srbije prateći liniju Dunava.

Ruta kreće od Francuske, preko Švajcarske, Nemačke, nastavlja se kroz Austriju, Slovačku, Mađarsku i Hrvatsku do Srbije, i dalje do Rumunije i Bugarske.

Projekat „Turizam kao najveći potencijal Alibunara“ sufinansira se sredstvima Opštine Alibunar. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.