Rani znak da ste u riziku od demencije može biti upravo to što vas noću drži budnima, otkriva istraživanje

Demencija, odnosno rizik za demenciju, može da se predvidi na osnovu snova, pokazalo je istraživanje.

Abidemi Otaiku, akademski klinički saradnik u neurologiji, Univerzitet u Birmingemu objavio je svoje istraživanje u Sciense Alert-u i mi ga prenosimo u celosti.

„Trećina naših života provede se spavajući. A četvrtina vremena provedenog u snu je posvećena snovima.
Dakle, za prosečnu osobu živu u 2022. godini, sa očekivanom životnom dobom od oko 73 godine, to iznosi malo više od šest godina provedenih sanjajući.

Ipak, i pored centralne uloge koju snovi igraju u našim životima, još uvek znamo vrlo malo o tome zašto sanjamo, kako mozak stvara snove i, što je najvažnije, kakav je značaj naših snova za naše zdravlje – posebno za zdravlje našeg mozga.

Moje istraživanje iz 2022. godine, objavljeno u časopisu eClinicalMedicinejournal, The Lancet-a, pokazalo je da naši snovi mogu otkriti iznenađujuću količinu informacija o zdravlju našeg mozga.

Konkretno, istraživanje je pokazalo da česta pojava loših snova i noćnih mora (loši snovi koji vas bude) tokom srednjih ili starijih godina može biti povezana sa povećanim rizikom od razvoja demencije.

U istraživanju sam analizirao podatke iz tri velika američka istraživanja o zdravlju i starenju. Uključeno je više od 600 osoba između 35 i 64 godine, kao i 2.600 osoba starijih od 79 godina.

Svi učesnici su bili bez demencije na početku istraživanja i praćeni su u proseku devet godina kod srednjeg uzrasta i pet godina kod starijih učesnika.

Na početku istraživanja (2002-2012), učesnici su popunili niz upitnika, uključujući i onaj koji je pitao koliko često imaju loše snove i noćne more.

Analizirao sam podatke kako bih saznao da li su učesnici sa većom učestalošću noćnih mora na početku istraživanja bili skloniji da dožive kognitivni pad (brz pad u memoriji i sposobnostima razmišljanja tokom vremena) i da budu dijagnostikovani sa demencijom.

Demencija i noćne more

Otkrio sam da su srednjovečni učesnici koji su svake nedelje imali noćne more bili četiri puta skloniji da dožive kognitivni pad (predznak demencije) u narednih deset godina, dok su stariji učesnici bili dva puta skloniji da budu dijagnostikovani sa demencijom.

Interesantno je da je veza između noćnih mora i buduće demencije bila mnogo jača kod muškaraca nego kod žena.

Na primer, stariji muškarci koji su svake nedelje imali noćne more imali su pet puta veći rizik od razvoja demencije u poređenju sa starijim muškarcima koji nisu imali loše snove.

Međutim, kod žena je povećanje rizika bilo samo 41 odsto. Primetio sam vrlo sličan obrazac i kod grupe srednjih godina.

Sveukupno, ovi rezultati sugerišu da česte noćne more mogu biti jedan od najranijih znakova demencije, što može prethoditi razvoju problema sa memorijom i razmišljanjem za nekoliko godina ili čak decenija – posebno kod muškaraca.

Alternativno, takođe je moguće da redovne noćne more mogu da budu uzrok demencije.

S obzirom na prirodu ovog istraživanja, nije moguće sa sigurnošću utvrditi koja od ovih teorija je tačna (mada sumnjam da je prva).
Međutim, bez obzira na to koja teorija se pokaže tačnom – glavna implikacija istraživanja ostaje ista, a to je da česte noćne more tokom srednjih i starijih godina mogu da budu povezano sa povećanim rizikom od razvoja demencije kasnije u životu.

Noćne more i lečenje

Dobra vest je da se ponavljajuće noćne more mogu lečiti. Prva linija medicinskog tretmana za noćne more već je pokazala smanjenje nakupljanja abnormalnih proteina povezanih sa Alchajmerovom bolešću.

Takođe su prijavljeni slučajevi koji pokazuju poboljšanje u memoriji i sposobnostima razmišljanja nakon tretmana noćnih mora.

Ovi nalazi sugerišu da tretiranje noćnih mora može pomoći u usporavanju kognitivnog pada i sprečavanju razvoja demencije kod nekih ljudi. Ovo će biti važan pravac za istraživanje u budućnosti.

Sledeći koraci za moje istraživanje uključuju ispitivanje da li noćne more kod mladih ljudi takođe mogu biti povezane sa povećanim rizikom od demencije. Ovo bi moglo pomoći u određivanju da li noćne more uzrokuju demenciju ili su jednostavno rani znak kod nekih ljudi.

Takođe planiram da istražim da li druge karakteristike snova, kao što je učestalost sećanja na snove i njihova živost, takođe mogu pomoći u određivanju verovatnoće razvoja demencije u budućnosti.

Istraživanje može ne samo osvetliti odnos između demencije i snova, i pružiti nove mogućnosti za ranu dijagnozu – i možda rane intervencije – već može i pružiti nove uvide u prirodu i funkciju misteriozne pojave koju zovemo sanjanje.