Demencija sve veći problem u EU

U EU postoji opšti okvir koji treba da poboljša politike i pružanje nege dementnim osobama, i mnoge članice EU su donele strategije o tome. Međutim, pojedini akteri, poput mreže udruženja medicinskih sestara, ukazuju da nisu bili uključeni u te napore i da preporuke date na nivou EU imaju malo veze sa stvarnošću.

U Evropi je 2015. oko 10,5 miliona ljudi patilo od demencije, a njihov broj bi mogao da, prema procenama, poraste na 13,4 miliona do 2030. i na 18,7 miliona do 2050.

Demencija je u EU najčešće posledica Alchajemerove bolesti koja je bila uzročnik u 50 do 70% slučajeva, dok je drugi najznačajniji uzročnik ponovljeni moždani udari (30% slučajeva), pokazuju podaci Evropske komisije. Prema izveštaju međunarodne mreže za Alchajmerovu bolest (ADI), ukupni troškovi zbog demencije su u 2015. procenjeni na 750 milijardi evra a mogli bi se do 2018. povećati na 1,83 hiljada milijardi u svetu.

U EU članice su nadležne za organizaciju i pružanje zdravstvenih usluga i nege, pa tako i u slučajevima demencije. U decembru 2015. Savet ministara EU je usvojio okvir koji treba da doprinese poboljšanju politika i praksi nege kako bi se pomoglo ljudima koji pate od demencije. Nekoliko članica EU je usvojilo nacionalne strategije u cilju rešavanja tog problema.

Direktor nevladine organizacije Alchajmer Evropa Žan Žorž rekao je za EurActiv.com da raste broj zemalja koje izrađuju planove za problem demencije. Strategije u vezi sa demencijom i neurodegenerativnim bolestima imaju Austrija, Belgija, Kipar, Češka, Danska, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Slovenija, Španija, Švajcarska i Velika Britanija.

Analitičari, međutim, ukazuju da još mnogo toga treba da se uradi da bi se ti planovi primenili i u mnogim zemljama uopšte doneli.

Podrška EK članicama i istraživanjima

Portparol Evropske komisije Enriko Brivio rekao je za EurActiv.com da su mnoge članice proteklih godina počele da tretiraju demenciju kao prioritet i da se mnogo ulaže u istraživanja u okviru evropskih istraživačkih programa.

On je rekao i da Komiija tesno sarađuje sa članicama u okviru grupe državnih stručnjaka za demenciju. „Podrška primeni zaključaka Saveta EU biće razmotrena u saradnji sa članicama“, dodao je Brivio.

Jedna od programa kroz koje EU podržava napore u borbi protiv demencije jeste Program EU za zadravlje, a u okviru njega je u martu ove godine predstavljen drugi zajednički program za delovanje protiv demencije ALCOVE. Taj program je usmeren na podršku po utvrđivanju dijagnoze, koordinaciju nege i kvalitetu nege kod kuće i zajednica koje podržavaju dementne ljude.

Udruženje medicinskih sestara: Prazne reči

Evropska federacija udruženja medicinskih sestara (ENF) ukazala je da je Komisija u pripremu zajedničkog plana delovanja sa članicama nije uključila zainteresovane strane poput ENF. „Ispustili su 3 miliona medicinskih negovatelja“, rekao je generalni sekretar EFN Paul De Rav i dodao da je vreme da EK uvaži ljude koji se svakodnevno susreću sa demencijom.

De Rav je rekao za EurActiv.com da političari EU pišu politike ali da nikada nisu videli niti negovali dementnu osobu. On je rekao da se to vidi po preporukama Saveta EU koji se, kako je dodao, sastoji od praznih reči i ne sadrži konkretne akcije koje bi uvažile iskustvo ljudi koji neguju dementne osobe.

De Rav je rekao i da se milioni daju iz evropskih fondova za napore u borbi protiv demencije, ali da se ništa ne menja u praksi. „A šta je se primenom rezultata istraživanja?“, rekao je on.

Podrška porodici i okruženju

SZO se bavi i posledicama po osobe koje su primorane da neguju dementnu osobu, poput pogoršanja fizičkog i mentalnog zdravlja i gubitka produktivnost zvog odsustva sa posla. U 2010. neformalni troškovi nege su iznosili oko 230 milijardi evra, pokazuju podaci SZO. Ta agencija UN smatra da bi elektronski programi podrške članovima porodice i prijateljima koji pomažu dementnim osobama, mogli biti korisni.

SZO razvija program I-Support preko koga osobe koje brinu o dementnimai mogu da saznaju šta je demencija, kako da postupaju, kako da se izbore sa emotivnim teretom, kao i o značaju brige za sebe. Posebna pažnja usmerena je i na ponašanja povezana sa demencijom, poput agresije, depresije i lutanja.

O demenciji

Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da se demencija sporo razvija i da je izazivaju različite bolesti i povrede koje utiču na mozak, poput Alćajmerove bolesti i moždanog udara. Tvorci politika upozoravaju da o demenciji nije dovoljno razvijena svest niti ima dovoljno razumevanja, što dovodi do stigmatizacije i problema u utvrđivanju dijagnoze i pružanju nege. Oni pozivaju na akciju na globalnom nivou.

Osobe koje su dementne moraju da se oslanjaju na druge, porodicu, prijatelje i društvo, a problemi sa demencijom nose velike troškove.