Deset mitova u koje verujemo zbog filmova (VIDEO)

Ukratko, filmovi su tu da nas zabave i većina nas svesna je činjenice da ono što gledamo na velikom platnu nije stvarnost.

Međutim, neke stvari (koje nikada nećemo doživeti) toliko se često događaju da smo ih s vremenom prihvatili kao normalne. U redu, možda ne normalne, ali toliko uobičajene da zapravo ni ne razmišljamo o tome što bi se stvarno dogodilo.

Ovo je deset uobičajenih mitova koje nam holivudski scenaristi neprestano serviraju, prenosi Index.hr.

10. Hloroform ne deluje brzo

Filmski stvaraoci vole da prikažu hloroform kao magično rešenje za tiho i brzo uspavljivanje neprijatelja. Ali kao što ste mogli da pretpostavite iz naslova, stvari u stvarnosti ne funkcionišu tako.

Hloroform jednostavno nema taj nivo efikasnosti. Iako će vas uspavati, čak i u malim dozama, to se neće dogoditi odmah. Štaviše, čak i ako koristite veću dozu, potrebno je oko pet minuta da ona stupi na snagu, a to se mora uraditi pod kontrolisanim uslovima i sa osobom koja je voljna.

Stoga, maramica natopljena hloroformom ne samo da ne bi rezultirala trenutnim „nokautom“, već biste u najboljem slučaju imali petominutni rvački meč tokom kojeg bi hloroform jednostavno ispario. Jutjub je prepun video snimaka „testera glupana“ koji su isprobali ono što su videli u filmovima i shvatili da je to očigledna laž.

9. Kada idemo u Jurski park?

Iako je u ovom slučaju reč samo o teoriji koja je predstavljena u jednom filmu (i knjizi po kojoj je film zasnovan), mnogi su verovali da je tako nešto moguće. Tačnije, mnogi od nas su verovali da se DNK može sačuvati hiljadama godina i da bismo, u idealnoj situaciji, mogli da kloniramo dinosauruse kao u Parku iz doba jure.

Dok se DNK može sačuvati pod određenim okolnostima, svakako ne dovoljno dugo da se uspešno dobije DNK dinosaurusa, a čak i da je imamo, ne bi bilo dovoljno da stvorimo biće… koje bi nas rastrglo u komadiće.

Ali nemojte se osećati loše što verujete u ovu teoriju. U stvari, mit je bio toliko raširen da je grupa naučnika sprovela istraživanje kako bi dokazala da ova teorija ne drži vodu.

8. Kardiopulmonalna reanimacija

Ovu scenu ste verovatno videli bezbroj puta – neko je praktično mrtav, ali se iznenada pojavljuje glavni lik i uz pomoć kardiopulmonalne reanimacije vraća osobu sa ivice sigurne smrti. Ponekad je žrtva utapanja, ponekad strujnog udara, ali nakon nekoliko udisaja i malog pumpanja, mrtvi se vraćaju u život.

Sada, morate biti oprezni sa ovim jer CPR zaista spašava živote, ali filmovi i TV emisije nam često daju pogrešnu predstavu o tome šta se zaista dešava.

Na primer, ako dođe do srčane insuficijencije, kompresije neće magično učiniti da srce ponovo radi. Cilj je da se održi protok krvi u telu do dolaska hitne pomoći, a veoma je važno da se sve uradi kako treba jer, kao što verovatno pogađate, žrtva neće imati previše koristi od jahanja bez glave na grudima.

7. Seksi život špijuna

Ako nas je Džejms Bond nečemu naučio, to je da je život špijuna prepun seksa. alkohola, skupih automobila, kockanjem, pucnjavom i kršenjem strogih pravila. I dok je svima kristalno jasno da je stvarnost daleko od Bonda, filmovi su stvorili prilično nerealnu sliku špijuna.

Pre svega, špijuni će najčešće birati automobile koji se neće isticati, jer je poenta da budete neupadljivi, a ne da imate stotinu seljaka oko vašeg automobila koji će vas ispitivati koliko konja ima i koliko troši. I dok mnogi agenti CIA-e tvrde da su imali kvalitetan društveni život, to je došlo sa ogromnom količinom stresa.

Što se tiče seksa (a, osim Bonda, većina špijuna se oslanja i na seks), on samo nepotrebno komplikuje situaciju i ne donosi rezultate, a pravi agenti dodaju da je ideja o seksi špijunima rezultat Margaret Zele, bolje poznat kao Mata Hari.zbog čega je većina špijunki na filmu prikazana kao modeli u uskoj odeći.

Štaviše, kršenje pravila je nešto na šta tajne službe ne gledaju blagonaklono, posebno ne u slučajevima nepromišljenog trošenja.

Bivša agentica Emili Brandvin dodaje da većina operativaca CIA-e čak ni ne nosi oružje osim ako nije u neprijateljskom okruženju.

Osim toga, većina agenata priznaje da ima najviše jedan „Bond trenutak“ tokom svoje duge karijere, dok većina njih jednostavno nije dovoljno romantična, dovoljno zanimljiva ili dovoljno opasna iz dana u dan.

O špijunskim maskama u filmovima ne vredi ni govoriti.

6. Kada hitac poleti

Da se ​​razumemo, scene u kojima streljani likovi odlete od siline udarca metka su neopisivo zabavne i verovatno ste oduvek znali da to ne može biti dalje od istine, ali su vremenom mnogi to zaboravili. Nakon što po hiljaditi put vidite pumpere i Magnume kako bacaju smeće, počinjete da to uzimate zdravo za gotovo.

Ali oružje ne funkcioniše tako… jer – fizika. Možda vam se čini da bi veći kalibar mogao izazvati veću reakciju, to bi značilo da bi oružje izazvalo istu reakciju kod osobe koja ga drži. Drugim rečima, umrećete, ali nećete leteti.

5. Dva pištolja, nula poena

Iako je ova ideja vremenom skoro nestala iz akcionih filmova i sada je češća pojava u video igricama, nekada je bilo izuzetno popularno da akcioni heroji lete kroz vazduh (naravno u usporenom snimku) i pucaju iz dva pištolja u isto vreme. .

Kao što verovatno možete da pretpostavite, ova praksa je potpuno suluda i teško je poverovati da je tako nešto ikome palo na pamet.

Doduše, ovo je verovatno ideja nekog maštovitog scenariste koji nikada nije pucao iz vatrenog oružja, jer će vam oni koji jesu reći da to drastično smanjuje šansu da bilo šta pogodi.

Ali verovatno ste to i sami znali.

4. Živo blato

Ako slučajno upadnete u živo blato i nema ko da vas izvuče, Holivud vam ne predviđa svetlu budućnost. Štaviše, smrt je manje-više izvesna. I dok se gotovo 100 posto Hrvata koji ovo čitaju u sigurnosti svojih domova najvjerovatnije nikada neće naći u toj situaciji, holivudska mašinerija će otežati stvari onima koji to čine, jer je važno znati kako živi blato funkcionira u stvarnosti.

Kada se sve kaže i uradi, živo blato je samo blato, i u većini slučajeva moći ćete slobodno da plutate ako gazite do struka.

To, naravno, ne znači da je u pitanju nešto bezazleno, ali panično bacanje i pokušaj da se sami izvučete samo će pogoršati situaciju.

Činjenica je da ćete teško izaći sami, ali je moguće ako znate šta da radite, a šta ne. Osim toga, najveći problem pada u živo blato obično nije utapanje, već činjenica da ne možete da izađete i da će vas sunce na kraju ubiti.

3. Poboljšati, poboljšati, poboljšati

Jedan od najčešćih mitova u filmovima i serijama je mogućnost policije i forenzičara da očiste mutan snimak do te mere da mogu da vide dlake na nosu počinioca.

Naravno, jasno vam je da je ovo samo jedna od bezbrojnih zabluda i da „pojačati, poboljšati, poboljšati“ funkcioniše samo u mašti.

Realnost je, naravno, drugačija. Fotografija niske rezolucije može se donekle očistiti, ali to je sve. Zumiranjem i „čišćenjem“ zamućene fotografije nećete dobiti odraz lica ubice na staklu u uglu sobe.

Naravno, nadzorne kamere su sve bolje, pa je i rezolucija slike bolja, ali ako imate zamućenu fotografiju lica, čak i nakon obrade imaćete nešto manje zamućenu fotografiju lica.

2. Zli hakeri

Iako živimo u vremenima kada su kompjuteri sveprisutni, a veliki broj ljudi bar kompjuterski pismen, Holivud i dalje ne odustaje od klišea zlog hakera. Istina, danas imaju malo bolji imidž nego ranije, ali scenaristi kao da odbijaju da poboljšaju svoj lenji prikaz hakera kao usamljenika koji ilegalno provaljuju u baze podataka i kradu informacije u podrumu svoje majke.

U stvarnosti hakovanje je legitiman i legalan posao. Mnoge kompanije angažuju profesionalne hakere da provere njihove sisteme i pronađu slabosti kako bi se zaštitile od onih koji, da tako kažem, „nemaju časne namere“.

Ali to nije strašno zanimljiv posao za veliki ekran, pa čak i danas imamo hakere koji su samo malo manje nerealni od onoga što smo videli u groznim Hakerima iz 1995. godine.

1. Bilo koja vrsta eksplozije

Holivud jednostavno odbija da prihvati činjenicu da eksplozije (i eksplozivi bilo koje vrste) zapravo ne rade onako kako zamišljaju.

Iako su krivi za bezbroj mitova vezanih za eksplozije, najveći (i vizuelno najupečatljiviji) svakako je mirna šetnja dok iza njih (naravno u usporenom snimku) gigantske eksplozije koje deluju kao kombinacija atomske bombe i urlika napalma.

I dok niko pri zdravoj pameti ne bi pomislio da će neko preživeti eksploziju u tako neposrednoj blizini, dobro je setiti se šta bi se zaista dogodilo.

Da niste bili momentalno pokošeni gelerima, što iz nekog razloga nikada nije nešto što postoji u filmskim eksplozijama, teško biste preboleli udarni talas, jer čak i da se eksplozija te veličine dogodila daleko iza vas, osećali biste talas kao izuzetno snažan udar koji bi te oborio.odmah „vezani” za pod.

Osim ako si stvarno kul. Konkretno, „Antonio Banderas i Salma Haiek u Desperado“ cool.