Deset zdravih navika sa različitih strana sveta

Zbog toga ljudi ne uživaju u obrocima i počinju da preziru zdravu hranu koju su nekada voleli.
Da biste izbegli jednoličnu ishranu, razmislite o usvajanju navika u ishrani naroda sa različitih strana sveta.

Dodavanje začina i konzumiranje supe za doručak samo su neki od primera koji dolaze sa različitih strana sveta, a koji mogu zadravu ishranu ponovo da pretvore u uživanje.

Brazilci se fokusiraju na neprerađene, tradicionalne namirnice i jedu u društvu.

Prema navodima sajta The Atlantic, Brazil je nedavno objavio nove smernice u ishrani koje promovišu manji unos prerađene hrane i okretanje tradicionalnim jelima. Smernice preporučuju tradicionalna brazilska jela koja sadrže namirnice kao što su pasulj, kukuruz i pirinač.

Na sajtu Brazil.org, kaže se da se voće kao što su mango i papaja, povrće poput šargarepe i celera, juneće i svinjsko meso ili riba obično služi uz pirinač ili pasulj.

Sajt The Atlantic takođe izveštava da vlada u Brazilu podstiče svoje građane da koriste manje ulja i umaka, kao i da jedu sporije i u društvu. Otkriveno je, zapravo, da ako jedete sporije i u društvu tada pojedete manje i jedete svesnije. U mnogim umacima se, sa druge strane, kriju dodatne kalorije, natrijum i šećer, kaže sajt HuffPost.

Francuzi jedu kvalitetnu hranu i ističu važnost kontrolisanja porcija.

Hleb, sir i vino – ovo su samo neki od tipičnih namirnica karakterističnih za francusku kuhinju. Kako kaže sajt Mind Body Green, za Francuze ni jedna namirnica nije “zabranjena”. Pošto ni jednu namirnicu ne vezuju za osećaj krivice, Francuzi u potpunosti uživaju u hranu i jedu sa zadovoljstvom.

Magazin Psychology Today kaže da Francuzi jedu manje obroke zbog toga što koriste visoko kvalitetne namirnice. Pored hleba, sira i vina, oni često jedu i ribu, piletinu i čorbe od povrća.

Južnoafrikanci jedu manje mesa, a ishrana im se bazira na manje masnim i namirnicama bogatim vlaknima.

Ishrana se u Južnoj Africi bazira na manje masnim i namirnicama bogatim vlaknima.

Profesor ishrane sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu sproveo je eksperiment tako što je Amerikancima uveo način ishrane Južnoafrikanaca i obrnuto, izveštava sajt NPR. Rezultati su pokazali da je način ishrane Južnoafrikanaca bolji jer jedu manje prerađene hrane, manje mesa, manje masnu a više hranu bogatu vlaknima.

Tipičan južnoafrički obrok uključuje, između ostalog, kukuruzne uštipke, krokete od lososa, mango, pasulj i crni čaj, kaže sajt NPR.

Kinezi jedu dosta povrća i ne broje kalorije.

Ishrana se u Kini bazira na ribi, svežem povrću i supama. Zeleni čaj i pirinač su još neke od osnovnih namirnica kineske i azijske kuhinje.

Pored samih namirnica, upotreba štapića za jelo i serviranje hrane na manjim tanjirima pomaže Kinezima da jedu sporije i kontrolišu koliko su hrane pojeli. Oni, međutim, ne troše vreme na brojanje kalorija. Časopis The Independent otkriva da u kineskom jeziku ne postoji reč za kalorije.

Grci jedu dosta ribe i zdravih masti.

Grčka ishrana deo je veoma hvaljene Mediternaske dijete, načina ishrane koji se bazira na namirnicama biljnog porekla i smatra se dobrim za zdravlje srca.

Ovaj način ishrane uključuje zdrave masti iz ribe i maslinovog ulja, kao i povrće, hleb ili testo od celog zrna žitarica i sveže voće.

Indijci tvrde da začini poboljšavaju ukus povrća.

Indijska kuhinja uključuje brojne začine, koji dodaju hrani boju i ukus umesto kalorija i masnoća. Kumin, šafran, đumbir i kurkuma neki su od najčešće korišćenih začina prema sajtu The Kitchn. Kumin i đumbir povezuju se sa studijama koje tvrde da ovi začini pomažu u borbi protiv Alchajmerove bolesti, kaže CNN.

Magazin USA Today kaže da prosečan obrok u Indiji sadrži skrob, iz namirnica kao što su basmati pirinač ili lepinja, meso ili ribu, povrće i turšiju. CNN kaže da su namirnice bogate vlaknima, jogurt i sočivo, prave zvezde indijske kuhinje.

Italijani ne jedu samo testeninu, i uvek koriste visoko kvalitetne namirnice.

Testenina je važan sastojak italijanske kuhinje, ali ne i jedini.

Italijani obično manju porciju testenine kombinuju sa ribom, mesom ili povrćem, koje ima veoma važnu ulogu. Porcije u ovoj mediteranskoj zemlji su dosta manje od porcija u Americi, što je jedan od razloga zašto su Italijani zdraviji narod, kaže magazin The Independent.

Još jedna veoma važna stavka u italijanskoj kuhinji jesu visoko kavlitetne namirnice domaćeg porekla i obedovanje u društvu. Sajt WebMD kaže da obedovanje sa porodicom ili prijateljima, kako to Italijani čine, dovodi do toga da ljudi jedu više povrća, a manje pržene hrane.

Japanci jedu manje obroke, a ponekad jedu supu za doručak.

Kontrolisanje porcije je za Japance najvažnija stvar. Manje porcije ribe, povrća, voća, tofua i pirinča su ključna stavka njihove ishrane, kaže sajt WebMD.

Ovaj sajt takođe kaže i da Japanci imaju duži životni vek od Amerikanaca, kao i najmanju stopu gojaznosti na celom svetu. Povrće kao što je cvekla, mladice bambusa, nori i crni luka, između ostalog, čine važne sastojke japanske kuhinje. Sajt WebMD dodaje i da je u Japanu uobičajeno da se supa jede za doručak.

Španci uživaju u zdravim grickalicama i ređe jedu prženu hranu.

Prema rečima organizacije The British Heart Foundation, jezgrasto voće predstavlja veoma popularnu užinu u nekim delovima Španije. Ova organizacija tvrdi da redovno konzumiranje jezgrastog voća pozitivno utiče na zdravlje srca i dovodi do smanjenja količine zasićenih masnoća, soli i dodatog šećera u ishrani.

Mediteranska ishrana je, takođe, popularna u Španiji, gde ćete videti ljude da jedu pasulj, ribu i povrće spremljeno sa maslinovim uljem. Španci retko prže hranu, i umesto toga je spremaju u obliku čorbe, peku ili dinstaju, kaže magazin Forbes.

Šveđani ne jedu mnogo povrća, ali zato jedu dosta mlečnih proizvoda.

Šveđani ne koriste mnogo voća i povrća u svojoj ishrani, ali koriste neke druge zdravije namirnice. I ovaj način ishrane je dobar, jer je stopa gojaznosti u Švedskoj 11%, a životni vek im je dug, 81 godina, kaže magazin Forbes. Nordijska dijeta je malo drugačija jer je umesto voćem i povrćem bogata kalcijumom i vlaknima koji se unose kroz mlečne proizvode, crni hleb, bobičasto voće i ribu.