Devet najčešćih zabluda o holesterolu

Holesterol prate brojni medicinski mitovi, s obzirom da je on jedno od najpoznatijih jedinjenja u našem organizmu. Holesterol je, u stvari, suštinska komponenta ćelijskih membrana i bez obzira na njegovu „lošu” reputaciju, neophodan je za život. Međutim, kada je prisutan u visokim nivoima u krvi, holesterol povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Visok holesterol predstavlja pretnju za srce i mozak

Holesterol se, zajedno sa drugim supstancama kao što su masti i kalcijum, akumulira u plakovima na zidovima arterija. Vremenom, ovo sužava krvne sudove i može dovesti do komplikacija, uključujući moždani i srčani udar. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je povišen nivo holesterola odgovoran za 2,6 miliona smrtnih slučajeva svake godine. Imajući to na umu, ne čudi što su dezinformacije o holesterolu široko rasprostranjene.

Ovom prilikom grupa američkih kardiologa izdvojila je 9 mitova o holesterolu kako bi pomogla ljudima da odvoje činjenice od laži.

1. Sav holesterol je loš

Stručnjaci ističu da „holesterol nije loš, to je nevini posmatrač koji je loše tretiran u savremenom načinu života, jer naša tela nisu dizajnirana da žive u okruženju u kojem ima viška hrane”.

Pored funkcija holesterola u organizmu, na to da li je štetan po zdravlje utiče i način njegovog transporta. Holesterol se kreće po telu koristeći lipoproteine – supstance sačinjene od masti i proteina. Ovaj transport se odvija na dva glavna načina:

Lipoprotein niske gustine (LDL) prenosi holesterol iz jetre do ćelija, gde se koristi u nekoliko procesa. Ljudi ponekad nazivaju LDL „lošim“ holesterolom, jer visoki nivoi LDL holesterola u krvi povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti, pišu Vijesti.

Lipoprotein visoke gustine (HDL) se često naziva „dobrim“ holesterolom, jer prenosi holesterol nazad u jetru. Jednom tamo, uklanja se iz tela, što smanjuje kardiovaskularni rizik.

2. Imam vitku liniju pa ne mogu da imam visok holesterol

O da, a kako možeš! – kažu lekari. Ravnoteža holesterola je zapravo funkcija onoga što jedemo, ali i naše genetike. Na primer, osoba se može roditi sa genetskom tendencijom da ne obrađuje holesterol efikasno.

Pošto je to genetski problem, naziva se porodična hiperholesterolemija i može se javiti kod jednog od 200 ljudi. Lekari podsećaju da čak i mršavi ljudi mogu da imaju abnormalno visok holesterol. Drugi faktori koji utiču na holesterol su hrana, fizičke navike, da li je neko pušač i koliko alkohola pije.

Isto tako, neki ljudi sa prekomernom težinom uopšte nemaju visok holesterol, a to je zato što na nivo holesterola utiču genetika, funkcija štitne žlezde, lekovi, vežbanje, san i ishrana. Naravno, postoje faktori koje ljudi ne mogu da promene, a koji mogu doprineti visokom holesterolu, kao što su starost i genetika.

3. Ako imam visok holesterol – simptomi će se pojaviti

Kardiolozi smatraju da je ovo jedan od najvećih mitova. Jer, u većini slučajeva, visok holesterol neće izazvati simptome. Zbog toga se preporučuje periodično testiranje krvi za određivanje nivoa holesterola. Jedini „simptomi“ sa kojima se holesterol može povezati bili bi kasni simptomi, kada je prekomerna akumulacija holesterola odgovorna za oštećenje srca i začepljenje krvnih sudova.

Ova stanja uzrokuju bol u grudima (anginu), srčani udar ili čak iznenadnu smrt. Činjenica da nema vidljivih simptoma čini holesterol tako opasnim kada se akumulira u visokoj koncentraciji. Zatim izaziva tiho nakupljanje plaka u arterijama – sve dok ne postane dovoljno ozbiljno da izazove moždani ili srčani udar.

4. Jedem masnoće, imaću visok holesterol

Ova tema je malo složenija nego što bi se moglo očekivati. Unos masti ne mora nužno biti u direktnoj korelaciji sa nivoom holesterola. Jedenje šećera, jednostavnih ugljenih hidrata može povećati nivo holesterola, čak i ako neko ne jede mnogo masti. Ljudi koji vežbaju imaju manje šanse da dobiju visok holesterol zbog unosa masti u poređenju sa ljudima koji ne vežbaju mnogo.

Niko ne ide u supermarket da kupi paket masti, već ljudi kupuju crveno meso, sireve i jaja. Crveno meso sadrži zasićene masti i holesterol. Holesterol je životinjski proizvod, tako da proizvodi koji sadrže zasićene masti ne samo da podižu nivo holesterola, već posebno povećavaju „loš“ ili LDL holesterol, koji se zatim deponuje u arterijskom zidu krvnih sudova.

5. Svi treba da imaju isti nivo holesterola

Nije istina ! – kažu lekari i objašnjavaju da se nivo holesterola zasniva na tome da li osoba ima istoriju određenih bolesti, poput srčanog i moždanog udara, a rizik na osnovu činjenica – poput starosti i visokog krvnog pritiska. Za one koji nisu imali kardiovaskularne probleme, „loš“ LDL holesterol bi trebalo da bude manji od 100 miligrama po decilitru (mg/dl). Ali, ako imate srčanu ili vaskularnu bolest, istoriju srčanog udara, moždanog udara ili druge arterijske vaskularne bolesti, a posebno ako imate dijabetes, vaš ciljni nivo LDL holesterola treba da bude manji od 70 mg/dL, ako ne i niži.

6. Samo muškarci treba da brinu o holesterolu

Kardiolozi ističu da je reč o čestim dezinformacijama koje čuju od pacijenata, ali to nije tačno. Bolesti srca ne biraju.Kod žena, nakon što izgube zaštitni efekat estrogena, povećava se rizik od srčanih oboljenja, kao i kod muškaraca.

U stvari, pošto žene kasnije u životu razviju bolest srca i žive duže, svake godine ima više srčanih udara u ženskoj populaciji nego kod muškaraca. Takođe, srčani udar kod žena često ima loš ishod i postoji veći rizik da umru od kardiovaskularnih bolesti nego od raka dojke.

7. Ne mogu da smanjim holesterol

Na sreću, ovo je samo mit. Pored uzimanja lekova za snižavanje holesterola, može se kontrolisati održavanjem zdrave težine, zdravom ishranom, vežbanjem i izbegavanjem pušenja i prekomerne upotrebe alkohola. Ishrana i vežbanje su uvek prvi koraci u snižavanju holesterola.

8. Uzimam statine, mogu da jedem šta god želim

Neispravan. Ako jedete šta želite i unosite višak kalorija, ugojićete se. Kada se previše ugojite, posebno oko stomaka, možete razviti metabolički sindrom ili preddijabetes. Statini nisu lekovi za mršavljenje, jer je njihov posao da smanje loš LDL holesterol, a naš posao je da vodimo računa o tome šta jedemo.

9. Imam manje od 40 godina i ne moram da proveravam holesterol

Još jedno pogrešno shvatanje. Lekari preporučuju da se holesterol kontroliše od 20. godine. U preporukama se navodi da prvu proveru holesterola treba uraditi u tinejdžerskim godinama, a ako postoje genetske predispozicije onda i ranije. Za sve one koji su rođeni sa homozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom, holesterol treba proveriti već sa dve godine života.