Priča o devojčici Saši iz Kraljeva počinje kada je Saša imala samo šest meseci.
Nažalost, tada joj je dijagnostifikovan maligni tumor neuroblastom koji je nagnječio nerve uz kičmenu moždinu, zbog čega je od struka na dole ostala paralizovana.
Posle pet meseci konstantnog bolničkog lecenja, lekari su Sašu otpustili kući, ali su roditeljima saopštili da Saša nikada neće prhodati…
Po povratku, sutradan ujutru, ugledali su psa Oskara kako stoji pred ulaznim vratima.
Oskar je pas Sašine bake i deke, koji žive na tri kilometra od njih i nikada nije sam dolazio do Sašine kuće. Sve do tog jutra!
Onda je ušao i otišao pravo do Saše. Narednih dana, kad god bi ga vratili kući, on bi se iznova sam vraćao.
Borba za Sašino zdravlje se, naravno, i dalje vodila. Niko nije želeo da prihvati ono što je rečeno, već da veruje u čudo. Nakon intenzivne fizikalne terapije i upornosti, Saša je ipak stala na noge. Zamislite tu radost.
Međutim, baš u to vreme, Oskara je udario auto. Bila mu je slomljena karlica, a kako mu je udar oštetio kičmu, nije mogao da pomera zadnje noge, niti je osećao zadnji deo tela.
Veterinar je predložio da ga uspavaju, jer su prognoze za oporavak bile izuzetno male.
Ali odustajanje nije bila opcija, pa je Oskar otputovao u Beograd u borbu za život.
Posle operacije i fizikalne terapije, Oskar je bio uporan da ponovo prohoda. I jednog dana je uspeo – stao je na noge. Baš kao i Saša.
Saša i Oskar su nerazdvojni prijatelji. On brine o njoj i pridržava je telom da ne padne. Strpljiv je i pažljiv.
A ona je sigurna i hrabra, jer je on tu.
Tekst u celosti čitajte na portalu Djole.dog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.