Digitalni posmrtni život spas od zaborava

Jedan umetnik u Los Anđelesu zainteresovao se za temu šta bi moglo da se uradi sa podacima koji ostaju iza mrtvih, te je osnovao kompaniju pod nazivom Institut „Hereafter“ koja pokazuje kako bismo možda mogli da pamtimo mrtve u budućnosti. Evo šta je sve moguće uraditi sa nečijim digitalnim podacima posle njihove smrti. Institut „Hereafter“ delom je tehnološka kompanija, delom pogrebna služba. Posetioci dobijaju informacije kako mogu da planiraju svoj digitalni posmrtni život.

– Imam prijatelje koji su preminuli, ali su njihovi Fejsbuk nalozi nekako ostali živi, i tako jednom godišnje, kada im je rođendan, Fejsbuk napiše ‘poželite toj i toj osobi srećan rođendan’. Mislim da je to pomalo nelagodno i tužno, kaže učesnica programa Karolina Miranda.

Šta se dešava sa ogromnim brojem digitalnih podataka osobe pošto ona premine pitanje je kojim se bavio Gabrijel Barsija-Kolombo u ovom virtuelnom umetničkom programu u Muzeju umetnosti Los Anđelesa. Učesnici učestvuju u brojnim interaktivnim performansima u vezi sa smrću i tehnologijom u doba društvenih medija.

– Ova tehnologija takoreći živi svoj život i pitanje je kako biste voleli da ostanete upamćeni? Šta ćete uraditi sa svojom tehnologijom? I da li želite da imate kontrolu u vezi sa tim ili želite da pustite da korporacije ili drugi ljudi upravljaju vašom memorijom?

Video-materijal može da se smesti u ogrlicu. Podaci mogu da se ubace na ploču koja će da svira sa spomenika „Hereafter“. Virtualna realnost omogućava ljudima da ponovo posete svoje voljene koji su preminuli, u ovom slučaju, dedu Barsije-Kolomba.

– Sa svim ovim podacima i snimljenim uspomenama možemo da se prisetimo kakvi su bili pokreti tela tih ljudi ili kako su reagovali na šale, kako su se smejali. Za mene je veoma dirljivo što možete ponovo da vidite kako neko hoda.

Pošto je telo učesnika skenirano za 360 stepeni, program generiše avatara te pred kraju performansa učesnik prisustvuje sopstvenoj sahrani. Institut „Hereafter“ možda je delo umetnika, ali učesnici kažu da ove ideje i nisu toliko nemoguće, s obzirom da se digitalni spomenici već realizuju posle nečije smrti.

– Želite da se vratite i pregledate sve njihove fotografije i želite da pošaljete poruku njihovoj porodici, kaže učesnica programa Lusi Rediola.

– Neki improvizovani digitalni spomenici već postoje i mislim da ovo nagoveštava da bi jednog dana sve to moglo da bude ozvaničeno. I to me ne bi iznenadilo, smatra Karolina Miranda.
Cilj ovog programa je da natera ljude da razmisle o mogućnostima i da odluče na koji će način da se postupa sa njihovim digitalnim tragom posle njihove smrti.