Dijareja u letnjim mesecima

Ono što pogoduje nastanku i širenju crevnih infekcija u letnjim mesecima su visoke spoljne temperature na kojima se bakterije lako umnožavaju koristeći svaku priliku kada se namirnice drže van frižidera i u uslovima koji dozvoljavaju kontaminaciju (zagađenje).

Drugi momenat koji pogoduje širenju infekcija su prljave ruke i čest boravak pa i ishrana na otvorenom tokom toplih letnjih dana (na plaži, bazenu, na pešačenju u prirodi) gde su uslovi za higijenu ruku smanjeni u odnosu na uslove koje imamo u svojim domovima.

Kada su u pitanju godišnji odmori, ne treba zanemariti i takozvane „putničke prolive“ koji se često javljaju ukoliko se pije voda sa lokalnih česmi i bunara neispitane higijenske ispravnosti.

Simptomi zaraznog proliva se javljaju jedan do tri dana posle infekcije. Obično traju dan-dva, retko duže. Kada dete ima proliv, ima i bolove u trbuhu, jer je proliv i nastao zbog problema u crevima, što se manifestuje ubrzanim radom creva. Pojačana rad creva je ujedno i bolan, zbog nervnih završetaka koji se nalaze u zidu creva. Kada prođe proliv, nestaje i bol u stomaku.

Tokom trajanja bolesti, potrebno je mirovanje, odmaranje i dijeta koja u prvo vreme podrazumeva samo nadoknadu tečnosti, gutljaj po gutljaj, najbolje zaslađenog čaja i zasoljenog rastvora kalijumhlorida (kupuje se u kesicama u apotekama).

Izbegavati voćne i ceđene sokove koji zbog sadržaja vlakana celuloze dodatno ubrzavaju rad creva, kao i gazirane sokove. Kako se simptomi budu povlačili (prestanak povraćanja, manji broj proliva) tako uvoditi u dijetu i jela, kao što su kuvani pirinač i kuvani krompir, supa sa testeninom, tost i suve grisine.

Od početka bolesti se preporučuje uzimanje probiotika u dozi prema uputstvu proizvođača. Probiotici nadoknađuju korisne bakterije koje su se dijarejom iz naših creva izbacile, te se uspostavljanjem ravnoteže crevne flore skraćuje vreme bolesti.

Mnogi ljudi oporaviće se bez komplikacija. Međutim, ukoliko je nadoknada tečnosti pijenjem neefikasna zbog sledstvenog povraćanja, potrebno je obratiti se odmah odabranom ili dežurnom lekaru radi daljih saveta kao što je nadoknada tečnosti infuzijom i sprečavanja komplikacija uzrokovanih dehidracijom.

Antibiotici na svoju ruku nikada se ne smeju uzimati, a lekar će ih prepisati u zavisnosti od procene da li se radi o bakterijskom ili virusnom zaraznom prolivu i u zavisnosti od težine oboljenja.

Mere sprečavanja nastanka crevnih zaraznih bolesti usmerene su na kontrolu bezbedne proizvodnje namirnica i pića, bezbedne prodaje korisnicima i stvaranjem uslova korisnicima za higijenu ruku pre jela.

Naviku pranja ruku nakon upotrebe toaleta i pre jela treba usađivati od malih nogu u porodici, u predškolskim i školskim kolektivima, a i kasnije na prigodan način koji će podsećati ljude na ovu važnu i izuzetno efikasnu meru sprečavanja širenja zaraznih bolesti.

(Sa sajta Instituta za javno zdravlje Vojvodine)