Dijetna vlakna za lakše varenje 1Foto: Pixabay/Tariq786

Jedini ugljeni hidrati koji ne podležu procesima varenja u gastrointestinalnom sistemu su dijetna vlakna, koja su po tipu složeni ugljeni hidrati.

Dele se na:
▪ rastvorljiva – amiloza, amilopektin, glukozni polimeri
▪ nerastvorljiva – celuloza, hemiceluloza, pektini, gume, biljna smola, agar-agar, beta-glukani, fruktani.

Rastvorljiva dijetna vlakna mogu da apsorbuju veliku količinu vode i bubre, bakterije iz mikrobioma creva koriste ova vlakna kao hranu i razgrađuju ih na masne kiseline i gasove i na ovaj način olakšavaju rad i pražnjenje creva.

Ova vlakna vezuju za sebe i štetne materije, formirajući gel i time olakšavaju detoksikaciju organizma. Iz tog razloga je potreban i dovoljan unos vode u toku dana.

Nerastvorljiva vlakna nalaze se u žitaricama od punog zrna, mahunarkama, orašastim plodovima. Oni podstiču crevnu peristaltiku, rastežu zid creva i na taj način skraćuju vreme zadržavanja sadržaja u crevima.

Dijetna vlakna nemaju hranljivu vrednost, naš organizam ne može da ih vari, ali njihova uloga je u poboljšanju rada creva, prevenciji oboljenja želudačno crevnog trakta, dijabetesa, holesterola u krvi.

Dnevne potrebe u vlaknima su 25 grama, a kod osoba sa povišenim holesterolom, dijabetesom i opstipacijom 30-35g na dan.

Dijetna vlakna se nalaze u mahunarkama, integralnim žitaricama, pomorandžama, breskvama, šljivama, brokoliju, šargarepi, krastavcu, jabuci, kruškama, jagodama, tj. najviše ih ima u kori voća.

Pored toga što nemaju kalorijsku vrednost one nam pružaju osećaj sitosti i na taj način nam mogu uticati na težinu, olakšavaju nam varenje i hrana su za zdrave bakterije našeg crevnog trakta i time čine naša creva efikasnijim u resorpciji svih hranljivih materija.

Autorka je diplomirana nutricionistkinja i Bahova praktičarka. Više detalja na linku njenog instagram naloga.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari