Paracetamol (koji je u SAD poznat kao acetaminofen) jedan je od lekova koji se najviše koristi u svetu. To je prioritetan lek protiv temperature i bolova, budući da nema štetna dejstva. Međutim, pre deset godina, postavljena je hipoteza da upotreba paracetamola povećava rizik od pojave astme. Bilo je nagoveštaja da je zamena aspirina paracetamolom kod dece u SAD 1980-ih možda doprinela sve većoj zastupljenosti astme u detinjstvu, što je primećeno upravo u tom periodu.
Moguće je da je zbog zamene aspirina paracetamolom, nagovestili su istražitelji, došlo do pojačane alergijske imunološke reakcije, a samim tim i do veće podložnosti astmi i drugim alergijskim oboljenjima. Od tada je jedan broj epidemioloških studija pokazao vezu između astme i izlaganja paracetamolu embriona u materici, kao i dece u detinjstvu i odraslom dobu. Te studije su dovele do pretpostavke da upotreba paracetamola možda predstavlja važan rizični faktor za pojavu astme.
Poslednji dokaz koji podržava ovu hipotezu potiče iz jedne velike međunarodne epidemiološke studije o dečjoj astmi koja je nedavno objavljena u medicinskom časopisu Lansit (Hirurški nož). U ispitivanju Međunarodne studije o astmi i alergijama u detinjstvu (ISAAC) učestvovalo je više od 200.000 dece uzrasta od šest i sedam godina iz 73 centra u 31 državi. Roditelji ili staratelji dece popunili su upitnik o aktuelnim simptomima astme, rinitisa (polenske groznice), ekcema, kao i o nekoliko rizičnih faktora, uključujući upotrebu paracetamola protiv temperature u prvoj godini života deteta, kao i o tome koliko je često korišćen ovaj lek u poslednjih godinu dana.
Studija je otkrila da upotreba paracetamola u prvoj godini života deteta ima veze sa tim što su kod dece od šest i sedam godina primećeni simptomi astme. Ta veza je prisutna u svim glavnim svetskim regionima, pri čemu se procenjuje da je rizični faktor povećan za 46 odsto nakon prilagođavanja ostalim rizičnim faktorima.
Takođe je primećena veza, koja zavisi od doziranja, između simptoma astme kod šestogodišnjaka i sedmogodišnjaka i upotrebe paracetamola u proteklih 12 meseci. Slična veza je primećena između upotrebe paracetamola i rizika od pojave jakih simptoma astme. Izračunato je da bi se između 22 i 38 odsto slučajeva astme moglo pripisati izlaganju paracetamolu.
Upotreba paracetamola i tokom prve godine života i kod dece starosnog doba od šest i sedam godina takođe se dovodi u vezu sa pojačanim rizikom od pojave simptoma rinitisa i ekcema. To ukazuje na činjenicu da potencijalno dejstvo paracetamola nije ograničeno samo na disajne puteve, te da može da utiče na izvestan broj sistema i organa.
Otkrivanje potencijalnih mehanizama koji možda predstavljaju osnovu veze između paracetamola i astme (i drugih alergijskih oboljenja) nije predmet ove studije. Međutim, drugi istražitelji su nagovestili mogućnost da postoji jedan broj mehanizama, koji se prvenstveno tiču negativnih efekata paracetamola na sposobnost tela da izdrži oksidativni stres i na potencijalno jačanje njegovog alergijsko – imunološkog reagovanja.
Autori su naglasili da se uzrok ne može ustanoviti u retroaktivnoj studiji ovog tipa zbog brojnih potencijalnih odstupanja koji mogu da pobiju gore navedenu vezu. Tako na primer, poznato je da virusne infekcije respiratornog trakta u ranom detinjstvu, kao što je respiratorni sincicijalni virus (RSV), imaju veze sa pojačanim rizikom od pojave astme u kasnijem detinjstvu, kao i da je upotreba paracetamola prilikom takvih oboljenja mogla da unese zabunu u studiju.
Studija je produbila debatu o tome da li je dobro obarati temperaturu kod dece, što je tema na koju je iscrpan kritički osvrt napravila Fiona Rusel i njene kolege u biltenu Svetske zdravstvene organizacije. Oni navode da raspoloživi naučni dokazi ukazuju na to da je povišena temperatura univerzalna i obično povoljna reakcija na infekciju i da od njenog lečenja u najvećem broju slučajeva gotovo i da nema vidljive koristi.
Oni, naprotiv, ukazuju da obaranje temperature može ponekad da ima štetni efekat, i iznose zaključak da ne treba podržavati preveliku upotrebu lekova za lečenje groznice. Oni preporučuju da primenu lekova kod dece treba ograničiti na slučajeve visoke temperature, očigledne fizičke slabosti ili u slučaju bolova.
Postoji saglasnost u vezi s tim da je potrebno uraditi nasumična kontrolisana ispitivanja dugoročnih efekata upotrebe paracetamola više puta kod dece. Tek tada će biti moguće napisati uputstvo, zasnovano na dokazima, za preporučenu upotrebu ovog leka.
Dok se rezultati takvog ispitivanja očekuju, paracetamol je i dalje dominantni lek protiv bolova i temperature kod dece, pod uslovom da se koristi prema uputstvima koje je pripisala Svetska zdravstvena organizacija, a prema kojima paracetamol treba da bude rezervisan za decu s visokom temperaturom (38,5 i višom).
Kod male dece koja se leče aspirinom mogu se pojaviti kontraindikacije zbog rizika od pojave Rejovog sindroma, retkog ali ozbilnog oboljenja. Paracetamol je takođe i dalje dominantni lek protiv bolova i temperature kod dece i odraslih koji boluju od astme jer aspirin ili neki drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi mogu da izazovu astmatične napade kod ljudi koji su tome skloni.
Autor je doktor specijalista za respiratorne organe, direktor Instituta za medicinska istraživanja na Novom Zelandu i konsultant u Globalnoj inicijativi Svetske zdravstvene organizacije za borbu protiv astme
Prevela Marija Kojčić
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
