Dinja štiti krvne sudove i stimuliše imunitet: Evo ko ne bi trebalo da je jede

Dinja je deo porodice biljaka Cucurbitaceae, koja obuhvata i namirnice poput bundeva i krastavaca.

Iako svaka vrsta dinje ima pomalo različit nutritivni profil, sve varijante su bogate hidratantnim svojstvima i antioksidantima poput vitamina C i beta-karotena.

Odličan izvor antioksidanata

Dinje su odličan izvor antioksidanata, prirodnih molekula koje pomažu u neutralizaciji štetnih jedinjenja u telu poznatih kao slobodni radikali. Slobodni radikali povećavaju oksidativni stres i oštećuju tkiva tokom vremena.

Veći unos hrane bogate antioksidantima povezan je sa manjim rizikom od razvoja hroničnih bolesti poput kardiovaskularnih bolesti i raka, na taj način čuvate i krvne sudove.

Biljna hrana poput voća, povrća, mahunarki, orašastih plodova, semena i celih žitarica su odlični izvori antioksidanata. Dinje nisu izuzetak.

Svaka vrsta dinje pruža različit antioksidantni profil. Na primer, kantalupe je sjajan izvor beta-karotena, ‘provitamina’ koji se u telu pretvara u vitamin A i podržava zdravlje vida i reproduktivno zdravlje. Samo jedna šolja kantalupe pokriva skoro trećinu dnevnih potreba za vitaminom A, piše Health.com.

Pomaže u hidrataciji

Otprilike 20% naših potreba za hidratacijom zadovoljava se hranom, a ne vodom koju pijemo. Na sreću, dinje su među najhidratantnijim voćem, sa vrstama poput kantalupe i lubenice koje sadrže 90% vode. Visok sadržaj vode u dinjama čini ih savršenim užinama za vruće letnje dane.

Održavanje adekvatne hidratacije pomaže u održavanju stalnog nivoa energije, redovnih pražnjenja creva i podmazanih, pokretnih zapešća. Konzumiranje dovoljno tečnosti je takođe važno za prevenciju stanja poput bubrežnih kamenaca.

Pored dinja, druga hrana bogata vodom uključuje jagode, kupus, celer i spanać.

Podrška imunitetu

Sve tri najpopularnije vrste dinje su dobri izvori vitamina C, još jednog antioksidanta.

Vitamin C posebno podržava zdrav imunološki sistem stimulisanjem proizvodnje belih krvnih zrnaca i poboljšavajući njihovu akciju protiv stranih agensa. S druge strane, istraživanja pokazuju da niske nivoe vitamina C povezuje sa većom sklonošću bolestima i infekcijama.

Štaviše, dijetetski vitamin C pomaže telu da apsorbuje više ne-hemijskog gvožđa iz biljnih namirnica kao što su orašasti plodovi, semena i pasulj. Budući da nedostatak gvožđa može pogoršati odbranu tela protiv napadača, vitamin C podržava imunološki sistem na više načina.

Na sreću, ne morate da pojedete celu dinju da biste održali imunološki sistem u odličnom stanju: samo jedna šolja kockica kantalupe pokriva 65% vaših dnevnih potreba za vitaminom C.

Dinja je dobra za kožu

Kada je reč o dinjama, izreka ‘ti si ono što jedeš’ možda se baš i odnosi na njih. To je zato što i visok sadržaj vitamina C i vode u dinjama igra ključnu ulogu za zdravu, sjajnu kožu.

Vitamin C pomaže u proizvodnji najzastupljenijeg proteina u telu, kolagena. Kolagen podržava elastičnost kože i pomaže u zaceljivanju rana. Kada se posečete, proteini poput kolagena su odgovorni za remodelovanje tkiva na mestu rane. Kako starimo, opadanje nivoa kolagena doprinosi formiranju bora.

Konzumiranje hrane bogate vodom poput dinje može takođe pomoći da koža ostane bolje hidrirana i stoga mekša.

Nutritivne činjenice o dinji

Dinje poput kantalupe su niskokalorične, ali pružaju važne nutrijente poput vitamina C i kalijuma.

Jedna šolja kockica kantalupe pruža:

Kalorije: 54
Masti: 0,3 grama (g)
Sodium: 25 miligrama (mg)
Ugljeni hidrati: 13 g
Vlakna: 1,4 g
Proteini: 1,3 g
Vitamin C: 58,7 mg ili oko 65% dnevne vrednosti (DV)
Kalijum: 427 mg, ili oko 9% DV

Rizici od konzumiranja dinje

Za većinu ljudi, dinje su dobro podnošljive, sigurne za konzumaciju i pune korisnih nutrijenata. Nekoliko specifičnih grupa može morati da izbegava ili smanji unos dinja:

Osobe sa alergijama na dinje: Osobe sa alergijama na dinje treba da izbegavaju konzumiranje ovog voća kako bi se sprečile negativne reakcije.
Neki ljudi sa sindromom iritabilnog creva (IBS): Oni sa IBS-om mogu biti osetljivi na specifične vrste ugljenih hidrata poznate kao ‘FODMAPs.’ Voće poput lubenice sadrži visoke količine FODMAPs fruktoze, manitola i fruktana. Kao takvo, neki ljudi koji su osetljivi na ove FODMAPs mogu doživeti bolove u stomaku, gasove ili labave stolice nakon konzumiranja čak i umerenih količina lubenice.
Osobe koje prate nivo šećera u krvi: Celovito voće ne mora biti eliminisano, čak ni za osobe sa inzulinskom rezistencijom ili dijabetesom tipa 2. Međutim, budući da dinje poput lubenice sadrže značajne količine prirodnog šećera bez proteina ili masti, konzumiranje velikih količina ovog voća može potencijalno povisiti nivo šećera u krvi kod nekih ljudi. Držite se jedne šolje dinje po obroku i kombinujte voće sa izvorom proteina (kao što je običan grčki jogurt) ili zdravom masnoćom (kao što su bademi) ako radite na stabilizaciji ili snižavanju nivoa šećera u krvi.

Saveti za konzumiranje dinje

Kantalupe su poznate po tome što mogu sadržati štetne bakterije poput Salmonelle, pa je važno dobro oprati dinje pre nego što ih pojedete. Pošto se dinje uzgajaju u zemlji, neželjeni insekti mogu se akumulirati na njihovoj spoljašnjoj površini.

Iako ne jedete koru dinje, samo sečenje kroz spoljašnji sloj može preneti bakterije na unutrašnje meso voća ako dinja nije dovoljno očišćena pre sečenja.

Da biste temeljno očistili dinje, pratite sledeće korake:

Isperite dinju pod toplom vodom pre sečenja. Nema potrebe za posebnim rastvorima za čišćenje voća i povrća. Voda sobne temperature je dovoljna.
Koristite čistu četku za voće i povrće kako biste dobro očistili kožu dinje.

Zdrav način uživanja u dinjama uključuje:

Smuti sa grčkim grčkim jogurtom i čija semenkama
Blendiranje i sipanje u kalupe za sladoled
Umotavanje u pršutu ili ćureća prsa za slani užinu ili predjelo
Smrzavanje u komadima i blendiranje sa svežim limunovim sokom za voćnu salatu
Mešanje sa feta sirom, svežim mentom i maslinovim uljem za slano-slatku salatu
Seckana sa mocarelom i svežim listovima bosiljka kao salata