Đubrenje maline

Unošenjem organskih materija u zemljište poboljšava se njegov vodni, vazdušni i toplotni režim. Najvažniji hranljivi elementi za malinu su kalijum, fosfor i azot.

Malina je kalijumova biljka i pri nedostatku kalijuma izdanci se slabo razvijaju, internodije su kratke, a mezofil između nerava je crvenkastomrk. U slučaju velikog nedostatka kalijuma listovi se savijaju ka naličju. Malina zahteva najviše kalijuma u vreme cvetanja, zametanja i razvoja ploda. Zato je preporuka da zasade u rodu treba đubriti svake godine sa 200-400 kg/ha-kalijum sulfata. Kalijumova đubriva treba dodavati malinjacima u jesen prethodne godine i zaorati ili zatanjirati na dubini od 10 cm da bi se kalijum iskoristio za rod u narednoj godini. Za malinu u rodu je bolje đubrivo kalijum sulfat od kalijum hlorida jer se pri višegodišnjoj primeni kalijum hlorida dolazi do nagomilavanja hlora u zemljištu čije dejstvo može biti toksično. Pri nedostatku azota izdanci su slabo bujni i tanki, a listovi mali i žućkastozeleni, pa otpadaju rano u jesen. Rodnost se smanjuje zbog slabosti rodnih grančica.

Usled viška azota izdanci su prebujni i sočni, a internodije vrlo duge. Takvi izdanci obrazuju veliki broj rodnih grančica nego normalno razvijeni izdanci, pa su i prinosi niži nego kod normalne snabdevenosti. Listovi maline su pri višku azota široki i tamnozeleni, a plodovi sočniji i teže podnose transport. Dozrevanje izdanaka je otežano te mogu da stradaju od mraza. U zavisnosti od pH zemljišta, količine organskih materija, meteoroloških prilika i primenjene agrotehnike vrši se izbor i određivanje količine azotnih đubriva. Nitromonkol treba koristiti na zemljišta čiji je pH ispod 6, a amonijum-sulfat na zemljišta gde je pH iznad 6. Pomenuta đubriva daju se u količinama 200-400 kg/ha, s tim što se zemljištima slabije obezbeđenim organskim materijama daje više azota i obrnuto. Kao biogeni element je neophodan za rast i razvoj maline. Međutim za razliku od azota i kalijuma fosfor se ne nikad ne pojavljuje kao činilac koji ograničava proizvodnju maline. Ako se u pripremi zemljišta za malinjak unesu dovoljne količine fosfornih đubriva, onda u toku eksploatacije malinjaka treba đubrenjem održavati taj nivo. To se postiže đubrenjem sa 150-200 kg/ha super fosfata svake godine , ili sa 450-600 kg superfosfata svake treće godine.

Osim kalijuma, azota i fosfora može se u malinjaku javiti i nedostatak gvožđa, mangana, sumpora i bora. Nedostatak gvožđa ispoljava se u obliku hloroze, koja zahvata najpre vrhove izdanaka, a u nedostatku mangana prvo su zahvaćeni listovi na izvesnom rastojanju od vrha izdanaka. Nedostatak supora se ispoljava u hlorozi tkiva duž nerava. Nedostatak se ne pojavljuje ako se malinjak đubri amonijum-sulfatom ili kalijum-sulfatom. Prvi simptomi nedostatka bora u malinjaku se ogledaju u zakašnjenju otvaranja pupoljaka, a u težim slučajevima pupoljci uopšte ne kreću. Nedostatak bora se može ukloniti primenom boraksa u koncentraciji od 40-50 kg/ha. Ovu količinu boraksa valja izmešati sa desetostrukom količinom peska ili suve zemlje pa onda rasturati po malinjaku.

Svetlana Šućević, dipl. inž. poljoprivrede