Hrana u književnosti: Dobar prijatelj u kriznim vremenima

Pod šokom je, i manje smetnje uopšte ne poima. Rekla sam da sam se trudila da budem jaka i pametna kao nikada pre, da sam bila puna optimizma i da sam verovala u promenu.

„Danas znam da je odluku o mom životu u Berlinu, o odlasku ili ostanku, o životu ili smrti, tu odluku je donelo slinavo dete, i to u mom prvom satu na Aleksanderplacu, i ja nisam imala ama nikakve šanse.“

Rekla sam Direktorki da to onomad nisam znala, i zato se nisam bojala, već sam otišla da pojedem kebap.

Rekla sam da je kebap još tada, pre nego što sam počela savesno da se hranim, bio jedan odvratan i prljavi užitak sa umakom od jogurta, zabranjeni greh koji sam uvek iznova činila iz gladi.

Dobar prijatelj u kriznim vremenima, okrepljujući i jeftin. Savršen izbor za situaciju u kojoj sam se nalazila.

Ispričala sam Direktorki da sam ispred turskog restorana upravo bila sakupila sve kovanice koje su se nalazile po mojim džepovima, kada sam spazila jednu prosjakinju sa Aleksanderplaca kako na leđima nosi neko veliko, plavokoso dete. Ispričala sam kako se polako provukla pored otvorenog kuhinjskog prozora tog restorana i kako je dete u prolazu ispružilo ruku i nešto izvuklo iz kuhinje.

Rekla sam da nisam mogla da vidim šta je dete uzelo, ali da su nam se pogledi sreli i da je pogled deteta bio izuzetno uznemirujući.

Rekla sam da sam mu u pogledu pročitala spremnost da povredi čoveka a da ni ne trepne, i osmehnula sam se, ali to nije pomoglo jer me je dete fiksiralo pogledom punim mržnje, i naposletku mi pokazalo zube.

Rekla sam Direktorki da sam još tada bila svesna činjenice da u dvoboju ne pobeđuje jači već luđi, i da sam zbog toga, nakon što se dete udaljilo na leđima nepoznate žene, još nekoliko minuta ostala da stojim kao paralisana, i da sam na trenutak bila zaboravila šta sam uopšte htela, ali me je onda bučno krčanje mog želuca ponovo podsetilo na to.

Sve ilustracije liče na odgovarajuća jela. Sve cene izražene su u evrima, uključujući PDV i uslugu posluživanja. Meni 1 – döner kebap s napitkom 0,5l = 4,80; Meni 2 – dürüm döner s napitkom 0,5l = 5,80; Meni 3 – turska pica s napitkom 0,5l = 5,80; Meni 4 – pečena kobasica s napitkom 0,5l = 3,80; Meni 5 – döner tanjir s prženim krompirom i napitkom 0,5l = 8,80; Meni 6 – pica margarita s napitkom 0,5l = 6,00; Meni 7 – pileća šnicla s prženim krompirima i napitkom 0,5l = 5,80; Meni 8 – kobasica s karijem, prženim krompirom i napitkom 0,5l = 5,60

Nakon dugog razmišljanja naručila sam Meni 5.

To je, doduše, bilo skupo, ali mi je bila potrebna pauza od siromaštva. Uzela sam rižu umesto krompira.

Mogao je to da bude izvanredan obrok da riža nije bila natopljena uljem i prekuvana.

Ali nije bilo ni pravo mesto niti pravo vreme da se postavljaju zahtevi, jelo je bilo ukusno, pogotovu kada sam rižu pomešala sa umakom od jogurta, kako bih nasamarila masnoću. Morala sam taktički da pristupim kako bi umak od jogurta bio izdašan do poslednjeg zalogaja.

Dok sam još jela, pred izlogom se opet pojavilo ono dete.

S nekoliko ljudi je stajalo usred zatvorene bašte za goste restorana i pokazivalo prstom na mene.

Mahnula sam mu i osmehnula se, ali dete me je samo ozbiljno i neprijateljski skeniralo pogledom. Pojela sam do kraja tek nakon što se dete pomerilo nakon 15 minuta, dala sam konobaru devet evra i pedeset centi i morala sam opet napolje na hladnoću.

Za život je bilo potrebno imati krov nad glavom, mnogi su tražili upravo njega, mnogi su ga nudili, ali iz godine u godinu bivao je sve skuplji.

Teško je reći u kom mi je konkretnom trenutku palo na pamet da se rođak nikada neće pojaviti, bio je to proces u nekoliko talasa.

Morala sam da se sama snađem.

Okruživala me ogromna, čista površina preko koje je bio prevučen tanak sloj leda, na nekim mestima se kamario novi sneg, bele, sterilne površine svuda su se prostirale, duvao je oštar vetar.

Tražim stan u ovom kraju za iznajmljivanje ili kupovinu (cena oko 370.000 evra), bez troškova posredovanja. Ponude do 31. jula slati na: [email protected]. Ovde bi mogao da stoji vaš proizvod. Za iznajmljivanje. Informacije na 030/2345977.

Ispričala sam Direktorki kako je u blizini čuvenog sata na Aleksu neki ulični plesač najednom preda mnom rasprostreo svoju prostirku i da su se time dešavanja pokrenula, i rekla sam da je ulični plesač uključio zvučnike i počeo da se zagreva.

Rekla sam da sam mu u nekorištenu plastičnu čašu ubacila novčić dok se on zagrevao uz Madoninu pesmu Like a virgine, i da mi je imponovalo kako me pomno posmatrao, jer je dobro izgledao i dopadao mi se, i da nikako nisam mogla da naslutim da je on bio samo prvi od mnogih zloslutnih glasnika koji će mi saopštiti da je moj plan da se nastanim u Berlinu osuđen na propast.

Prevod: Maria Glišić

(Iz romana Barbi Marković Superherojke, Arhipelag, Beograd, 2017)