Dobre masti i njihove prednosti po organizam

Ono što zaista utiče na zdravlje je vrsta masti koje unosite – zdrava ishrana ne znači da treba je potrebno u potpunosti izbaciti masti iz ishrane, već da trebati birati masti koje unosite.

Mononezasićene i polinezasićene odnosno dobre masti kao takve smanjuju rizik od bolesti srca, dok ga loše – zasićene masti, a naročito trans-masti, povećavaju.

U hranu bogatu dobrim mastima spadaju biljna ulja kao što je maslinovo, repicino, suncokretovo, sojino i kukuruzno, zatim orašasti plodovi – orasi, lešnici, i neke vrste ribe – tuna, losos, sardine, haringa.

Ove masti snižavaju nivo lošeg holesterola (LDL) i pozitivno utiču na kardiovaskularni sistem.

Sa druge strane, loše masti (zasićene masti) se nalaze u hrani kao što je crveno meso, jaja, puter, mlečni proizvodi – tvrdi punomasni sirevi, pavlaka, sladoled.

Masti koje su na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju su zasićene – puter, svinjska mast, stoni margarin.

Loše masti podižu nivo lošeg holesterola, uzrokuju dijabetes, gojenje, bolesti srca i krvnih sudova, a mogu biti i kancerogene.

Ipak, i neka biljna ulja, kao što je kokosovo ili palmino, sadrže zasićene masne kiseline, pa ih treba izbegavati.

Najopasnije vrste masti su svakako trans masne kiseline – odnosno hidrogenizovana ulja koja se dobijaju procesom zagrevanja ulja na izuzetno visokoj temperaturi.

Usled tog procesa dolazi do transformacije masti u trans masne kiseline koje naš organizam ne prepoznaje.

Masne kiseline se koriste za izgradnju ćelijskih opni, ali u ovom slučaju njihovo mesto zauzimaju trans masti koje propuštaju i štetne materije u ćeliju.

Drugim rečima, ove masti su toksične za naše telo jer ljudsko telo nije razvilo naćin da se od ovih masti odbrani, upravo jer nisu nastale prirodnim procesom.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Nutricionista – zdrava Ishrana (@nutricionista_ivanamisic)

Autorka je diplomirana nutricionistkinja i Bahova praktičarka. Više detalja na linku njenog instagram naloga.