Domaći inovatori napravili biorazgradivi materijal koji zamenjuje stiropor

Plastika je pronađena u jetri, plućima, slezini i bubrezima, ali za sada dugoročne zdravstvene posledice unošenja mikroplastike u ljudski organizam nisu rasvetljene.

Međutim, ono što zabrinjava jeste činjenica da je u studijama na životinjama uočena reproduktivna, razvojna i sistemska toksičnost.

Iako nije sva plastika loša, uzevši u obzir da se u nekim slučajevima od nje pravi nešto što bi trebalo dugo da traje, kao što su to na primer medicinski implanti, sve veći problem, kako po okolinu, tako i po zdravlje čoveka, postaje plastika koja se koristi za jednokratnu upotrebu, piše Milica Simonović za portal Klima101.rs.

Upravo iz tog razloga, Nikola Stanojević, sa svojim timom, u okviru kompanije White Lemur, radi na projektu SOMA (soma.eco), koji je podržan od Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije, gde od poljoprivrednog ili industrijskog otpada i specijalne kulture gljive pravi biorazgradivi materijal, biosporin.

Biosporin može da zameni ekspandirani polistiren, poznatiji kao stirpor, koji se ne reciklira i koji je jedan od glavnih izvora mikroplastike.

„Nama je primarni cilj da smanjimo zagađenje planete i smatramo da to može da se uradi samo ako se utiče na veliku industriju koja je veliki zagađivač, te smo se tržišno fokusirali na upotrebu biosporina za jednokratna potrošna pakovanja. Imamo ambiciju da ovakav materijal, bilo da je naš ili tuđi, u potpunosti zameni pakovanja od stiropora, tanjire za ishranu, kutije za hranu i slično, jer bi to smanjilo zagađenje mikroplastikom za preko 30 odsto’’, kaže Nikola.

Održivo rešenje koje đubri zemljište

„U okviru Akademije za cirkularnu ekonomiju pri Privrednoj komori Srbije, koju smo pohađali, rađeno je nekoliko analiza izvora zagađenja, a kao najveći zagađivači u našoj sredini identifikovani su, između ostalog, polistireni i jednokratna pakovanja od polistirena (stiropora prim. autora), jer se on ne reciklira’’, navodi Nikola i dodaje:

„To je jedna od retkih vrsta plastike koja apsolutno ne može da se reciklira. Stiropor se spaljuje i proizvodi gasove staklene bašte ili se baca na deponije, odakle se onda ispira u mikroplastiku, koja ulazi u našu pijaću vodu, a potom u sve organizme. Zato smo odlučili da se bavimo razvojem materijala koji bi zamenio i sprečio taj jedan, veći izvor zagađenja’’.

Biosporin se ne proizvodi u klasičnom smislu reči, već se gaji, tako što se poljoprivredni otpad, koji se inače u Srbiji uglavnom spaljuje i na taj način doprinosi aerozagađenju, prerađuje, steriliše i reguliše specijalnom vrstom gljive.

Ta gljiva raste kroz otpad koji može da se ukalupi u bilo koji oblik, a kada gljiva „pojede’’ otpad, dobija se biosporin željenog oblika.

„U zavisnosti od toga kakve su potrebe potrošača, kakvi su uslovi i sa kojim materijalima radimo, može da se uzgoji ogromna paleta oblika i kvaliteta, možemo da proizvedemo izolacione panele, akustične panele, jednokratna pakovanja, tvrđa pakovanja, kompozitne materijale, jako čvrste materijale, jako meke materijale, sve to može da generiše ta jedna ista gljiva iz različitih vrsta otpada i pod različitim uslovima’’, pojašnjava Nikola.

Najvažnija osobina biosporina jeste biorazgradivost. U prirodnim uslovima kada je u kontaktu sa bakterijama iz zemljišta i u prisustvu visoke vlage, ovaj materijal se raspada za 3 do 6 meseci, pri čemu za sobom ne ostavlja nikakav čvrsti otpad, već nitrite, kao i fosfor i kalijum u vidu soli.

Zbog ovih osobina, biosporin može da se koristi kao zamena za organsko đubrivo, što je i potvrdila studija sprovedena na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Dodatne prednosti biosporina

Pored navedenih zelenih osobina, biosporin odlikuju dodatne pozitivne karakteristike zbog kojih njegova upotreba ima još veću prednost u odnosu na stiropor.

Jedna od njih jeste rezistencija na paljenje, naime, ovaj materijal može da izdrži temperaturu i do 400 °C bez paljenja ili topljenja, te se može primeniti za skladištenje i čuvanje zapaljivih materijala, ali i kao održiva izolacija u kućama, budući da je termički izolator.

„Za razliku od stiropora, biosporin ne puca prilikom loma, cela njegova struktura je isprepletana, kao jedna veoma kompleksna mreža jakih vlakana. On može da se savija, a kada se izlomi, on u suštini ispuca u sitnim pukotinama ali ostaje povezan i može dosta da se pomera, pre nego što se razdvoje dva komada, za šta je potrebna primena sile u suprotnim krajevima’’, priča Nikola o još jednoj korisnoj osobini biosporina, koja mu daje prednost u pakovanju.

Zbog ovih osobina, biosporin može da se koristi u različite svrhe, a kako kaže naš sagovornik, neki od konkurenata koji proizvode slične biotičke materijale kao biozamenu za stiropor, prave premijum pakovanja za promotivne proizvode, nameštaj, podove, akustične panele.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.