Dominacija žena u multitaskingu – stvarnost ili mit?

No to nije tačno. Postoje osobe koje su dobre u multitaskingu i one koje su loše – nezavisno od pola.

Žene su dugo bile okupirane kućnim poslovima i više ili manje odgajanjem bezbrojne dece. Preduslov za tako nešto bila je sposobnost za multitasking – istovremeno obavljanje više zadataka.

To se tačno podudara s mojim iskustvom: jednom rukom mešam hranu koja se kuva u loncu, drugom pišem i-mejl, dok istovremeno pokušavam da spreči dete da nehotice ne strada.

Dugo sam bila vatreni zagovornik mita o ženskim multitasking genijalcima. Ali studija istraživača sa Visoke tehničke škole Rajne-Vestfalije iz Ahena (RWTH) nije prva koja ukazuje da toj široko raširenoj legendi nedostaje uporište. U okviru istraživanja 48 muškaraca i 48 žena morali su da rešavaju relativno jednostavne, ali ipak različite zadatke, koji su im pritom zadavani za relativno kratko vreme ili čak istovremeno.

Bez razlika u mentalnim sposobnostima

Neki to mogu da urade bolje, neki lošije. To nema veze sa polom. Odnosno, naučnici nisu mogli da utvrde razliku među polovima.

„Studija je bila veoma heterogena“, objašnjava Patricija Hirš, koja je, zajedno sa kolegama Iring Koh i Julijom Karbah, radila na toj studiji u okviru ahenske Katedre za kognitivnu i eksperimentalnu psihologiju. „Postoje istraživanja koja su pokazala da su u multitanskingu bolje žene. Postoje i ona gde su bolji bili muškarci. A ima i onih gde nije bilo nikakve razlike“, kaže Hiršova.

Luc Jenke je neurobiolog na Univerzitetu u Cirihu i 25 godina se bavi sledećom temom: koje psihološke i neurološke razlike zaista postoje između polova?

„Ne postoje naučni dokazi da se muškarci i žene drastično razlikuju u svojim mentalnim sposobnostima“, glasi njegov zaključak. Da li su žene bolje u multitaskingu? Glupost, odgovara Jenke.

Svi smo loši u multitaskingu…

„Danas postoji čitav niz meta-analiza čiji zaključak je jasan: ne postoji razlika u polovima“, kaže naučnik iz Ciriha. Ljudi generalno nisu dobri u obavljanju više zadataka u isto vreme. Iz dva razloga: „Prvo, ljudski mozak raspolaže samo ograničenim kognitivnim resursima. I drugo, osnovni princip našeg razmišljanja i delovanja jeste fokusiranje na bitne aspekte“, objašnjava Jenke.

To znači da naš mozak stalno, kao lud, filtrira informacije. „Svake sekunde do našeg mozga dolaze podaci u obimu od 11 miliona bita, a svesno možemo da percipiramo samo 11 do 60 bita“, kaže neurobiolog. Multitaskig, dodaje, funkcioniše u suprotnosti sa onim kako je naš mozak programiran.

Istovremeno može da se radi više stvari samo ako se te one obavljaju automatski, kaže Jenke i navodi primer vožnje automobilom. Iskusni vozač istovremeno menja brzine, dodaje gas i drži pravac, a početnik je mokar od znoja nakon prvih sat vremena vožnje. Pri tom se pojedinačni zadaci ne obavljaju potpuno sinhronizovano, već se drže u redu za čekanje i obrađuju se uzastopno.

…ali mogli bi da postanemo bolji

Osobe koje su dobre u multitaskingu su dakle one koje su svoje zadatke veoma dobro savladale ili poseduju visok stepen samodiscipline i koncentracije. „Za to je potreban funkcionalni prednji korteks. A on mora da bude dobro utreniran“, kaže Jenke.

Uspešno obavljanje više zadataka u isto vreme podrazumeva sposobnost distanciranja od spoljnih nadražaja i sposobnost da se čovek veoma dobro koncentriše. Na kraju krajeva, teže je rešiti dva zadatka simultano, nego samo jedan.

A to što sam mogla da kuvam, komuniciram i istovremeno zabavlja dete bilo je individualno dostignuće – i rezultat dobro utreniranog prednjeg korteksa: Eto dakle dobre vesti: uz malo treninga svako može da postane bolji u multitaskingu, svejedeno kojeg je pola. A evo i loše: sa omiljenom predrasudom da su žene bolje u multitaskingu, muškarci su upravo izgubili pravo na omiljeni izgovor.