Moderni gradovi imaju svoje kultne ulice: Šanzelize, Petu aveniju, Ginzu. Imena takvih ulica sinonimi su za grad u kome se nalaze.
Ali one su samo ime; iako sa svakodnevnom gužvom, bezlične su. Stare ulice su nešto drugo. Sa malo mašte i uz pomoć zgrada koje su odolele vremenu, lako se mogu zamisliti građani njihove prošlosti.
Prava ulica u Damasku je najstarija na svetu, pominje se u Bibliji. Hodajući ovom ulicom, skoro da sam sreo građanina Savla, koji je tu pod božanskim nadahnućem postao sveti Pavle.
Damska ulica (Calle las Damas) je mlađa, ali je najstarija ulica u Americi.
Sagrađena je kada i grad u kome se nalazi, Santo Domingo. Grad je, po preciznim instrukcijama Kolumba, „Admirala okeanskih mora“, osnovao njegov brat Bartolomeo, na ušću reke reke Ozama u okean. Drugi osnivač, Ovando, tvorac je ulice, koja od luke vodi do centralnog trga blagom uzbrdicom.
Pošto se oženio kraljevom rođakom, donja Marijom od Toleda, i zadobio privilegije, koje je njegov otac neopravdano izgubio, Kolumbov sin, guverner pa vicekralj Dijego, mladu suprugu doveo je u Novi svet.
Ona je sa sobom povela svitu plemenitih devojaka iz dobrih kuća – doduše osiromašenih – da bi pronašle nove bogataše u koloniji i dobro se udale. Predstavljale su se u ulici koja je dobila naziv: Damska ulica.
Ulica je sačuvala nekadašnji izgled. Na početku se nalazi palata vicekralja, danas muzej sa damskim predmetima iz tog doba. Tu je i slika Kolumbova sa sinom.
Za razliku od bradatih konkvistadora, koji su se sjatili u Santo Domingo da odatle osvoje obe Amerike – Kortesa, Pisara, Balboa i drugih, Admiral ima izgled mladića.
U Damskoj ulici, u Kortesovoj kući, poslednji put je boravio na Hispanioli, ostrvu koje je otkrio i dao mu ime, sve misleći da je to bogati Cipang, današnji Japan, u kome na zidovima građevina ima „dva prsta zlata“.
Uzbrdo je sudska palata, jezuitska crkva koju je višedecenijski diktator Dominikanske Republike Truhiljo pretvorio u Panteon nacije da bi tu bio sahranjen (a nije) i niz niskih kolonijalnih zgrada.
Iz Damske ulice izlazi se na Kolumbov trg, sa spomenikom i katedralom Svete Marije, koja nosi titulu Primada de America, „Prva u Americi“. Blizu je i dominikanski manastir, u kome je osnovan prvi univerzitet u Americi.
Iz manastira je došla i prva osuda eksploatacije domaćeg Taino stanovništva, kojoj je doprineo i Kolumbo, uvodeći „danak u zlatu“.
Na periferiji grada nalazi se monstruozna građevina, Kolumbov svetionik, u slavu petovekovnog otkrića Amerike.
Tu u kapeli počiva Kolumbo, bar tako kažu, pošto je zvanično Kolumbo sahranjen u seviljskoj katedrali. Umro je u Valjadolidu, tamo je prvobitno sahranjen, a kasnije prenet u manastir blizu Sevilje.
Donja Marija je posmrtne ostatke svekra i muža odnela u katedralu u Santo Domingu, a odatle su prebačeni u Havanu, kada je Španija napustila ostrvo. Kad je izgubila i Kubu, doneti su u Sevilju. A onda su u Primadi pronašli kovčeg sa Kolumbovim imenom…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.