Branko vasiljevicBuenos Ajres je, kaže Horhe Luis Borhes, „moja domovina“, a bario Palermo je njegov zavičaj. U njemu proveo prvih četrnest godina života, pre nego što je sa roditeljima otišao u Evropu. Izgleda da ga je nostalgična dorćolska atmosfera barija pratila i na putu jer je, odmah po povratku u Buenos Ajres, objavio prvu zbirku poezije, „Žar Buenos Ajresa“, u kojoj je najveći deo pesama posvećen predgrađu.
Tu je uspostavljena „ljubomorna ljubav“ s gradom – nije želeo da ga iko drugi voli – i Borhes je postao sinonim Buenos Ajresa. U pesmi „Predgrađe“, kaže: „Ovaj grad za koji/verovao sam da mi je/ prošlost/moja je budućnost, moja/ sadašnjost;/godine koje sam/živeo u Evropi/iluzorne su/bio sam/uvek (i ostaću) u/Buenos Ajresu.“
Borhesovi izazovi u pesmama su tihe, senovite ulice, kuće sa gipsanim ukrasima, kapije sa zvekirima, dvorišta sa česmama; lutanje ulicama predgrađa u suton, kada „svetlost ima finoću peska“… Posle četrdeset godina napisao je da je čitav njegov kasniji opus bio samo razrada motiva iz prve zbirke. Kada je izgubio vid, za njega su se ulice pretvorile u uspomenu i preselile u fantastične priče. I sam grad je otišao u večnost i mit: „Teško je verovati da Buenos Ajres ima svoj početak/osećam da je isto toliko večan, koliko i voda i vazduh.“
A bario Palermo se menja; skoro je srušena kuća njegovog detinjstva, ali je ostalo Borhesovo ime ulice. Šarm periferije preselio se u San Telmo i Boku.
Borhes je bio dobar poznavalac tanga, takođe sinonima za Buenos Ajres. Više je voleo milongu, poeziju i muziku nastalu u argentinskim pampasima i prenetu u predgrađa, jer je odslikavala mačo mit, borbe i noževe suparnika. Tvrdio je da je tango nastao u „lošim kućama“ zapadnih predgrađa, posebno Abesta. Nije voleo pravac „muzičkog tanga“, koji je u stvorio Karlos Gardel, jer je napustio stoičku formu tanga, pozajmljenu iz milonge, i u tango uneo „estetiku plača“.
Tango je postao sentimentalna muzika i igra puna erotike i prigušenog nasilja. Dok je milonga praćena gitarom, a tango na početku klavirom, violinom i flautom, uvođenje bandeniona dalo mu je trajnost, a aktuelnost (sa uvođenjem elemenata džeza) „novi tango“ Astora Pjacole, s kojim je Borhes, začudo, sarađivao.
Gardelov spomenik i kuću u kojoj je živeo pronašli smo pored tržnog centra Abesto, renovirane nekadašnje zatvorene pijace, u okruženju uskih ulica i niskih zgrada predgrađa (blizu je i ulica u kojoj je živeo Če Gevara i Medicinski fakultet, na kome je studirao). Ovaj deo Buenos Ajresa nekada je bio centar noćnog života, u kome je tango bio neprikosnoveni vladalac, a „drozd“ (zorzal) Gardel čuveni tanguero. NJegovu tango slavu pratila je i filmska, sve dok na povratku iz Holivuda nije poginuo mlad u avionskoj nesreći.
U Buenos Ajresu tango je i turistička atrakcija, koja se prikazuje u mnogobrojnim salama. Mi smo odabrali da gledamo anonimne igrače na pešačkoj ulici Florida, koji su igrali tango za prolaznike, a milongu za svoju dušu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
