Dortmund: Novi talas plavičastog dima

Ne Dortmund, ne, nego njegov sajam cigara koji se tamo održava svakog septembra, inače najveći na svetu. On je i prvo, i drugo, i treće, i četvrto, i peto.

On, međutim, nije samo poprište jedne velike strasti, nego možda i velikog preokreta: po svemu sudeći, na vrhuncu je sudar stare i nove škole cigara. Do 1960. Kuba je, znamo to, imala monopol na vrhunski duvan. Posle kubanske revolucije mnogi uzgajivači duvana i proizvođači cigara su se raselili po okolnim zemljama i nastavili sa onim što najbolje znaju da rade. Da gaje duvan i rolaju cigare! Na sajmu u Dortmundu se videlo zaista mnogo ne-kubanskih proizvođača. Do pre par godina bilo ih je nekoliko desetina, sada se broje stotinama. Bile su tu i prave zvezde te nove cigar-scene, ako smemo reći neki od njih i naši prijatelji: Sesar Gadea iz Padron Cigars, Ričard Vindmajer, Nik Perodomo Jr., Alek Bredli. (Veliki Alek Bredli: srdačan, predusretljiv, duhovit.) U novije vreme i evropsko tržište je prepoznalo te proizvode. Neki od ovih pripadnika novog talasa će verovatno naći i put do našeg tržišta, jer smo i mi naučili da tražimo racionalni odnos između cene i kvaliteta. I uživaoci stare škole su prepoznali da se na ovoj strani nalazi niz proizvoda koji nude odličan kvalitet za manje novca, i počeli su da se okreću novom trendu. Stara škola je ostala verna principima visoke cene za svoje prestižne robne marke, i nove samouvereno posmatra kao skorojeviće.

„Novi talas“ doneo je i male proizvođače cigara. Isto kao male vinarije po celom svetu. NJihov pristup je mala proizvodnja, savršena kontrola svakog koraka proizvodnje, od uzgoja duvana preko rolanja cigare do efektne prezentacije, što nas dovodi do vrhunskih proizvoda u malom tiražu. Videćemo samo kako će David novog talasa izaći na kraj sa kubanskim Golijatom. Ali, kao i u svim sferama savremenog života, suživot Davida i Golijata je jedini put. „Prokleta mogućnost izbora mora da postoji“, rekao bi Branimir Johnny Štulić. Sa tom smo idejom napuštali Dortmund i zelenu Severnu Rajnu-Vestfaliju, gde su restrikcije na pušenje među najžešćima u Nemačkoj. Ali, na sajmu se nije samo gledalo u cigare: i pušilo se. Naveliko. To su bile zone slobode koju i inače svako uzima za sebe. Zato ovo nije agitacija. Ovo je dopisnica.