Dr Bajec o preležanoj koroni: Veoma važni oprez i kontrola nakon bolesti

Zato je važno da svako ko je preležao koronu osluškuje svoje telo, obraća pažnju na signale koje mu šalje i zatraži pomoć lekara ako je potrebno, kaže u razgovoru za Danas doktorka Katarina Bajec, autorka emisije ‘Zdravo misli’, koja se emituje na televiziji Nova S.

Doktorka Bajec je i sama ove godine obolela od kovida 19, a ovaj razgovor se odvijao 17 dana nakon prvog simptoma koji je osetila.

– I dalje se osećam jako umorno. Probudim se ujutru i mislim da sam puna snage a onda posle nekoliko sati shvatim da nemam snage uopšte, objašnjava sagovornica Danasa. Kako kaže, prvi simptom koji je osetila bio je blag i nespecifičan bol u grlu, koji je bio signal da možda ima koronu zbog čega se narednog dana testirala.

– Nas četvoro u porodici imali smo koronu i svako od nas je imao potpuno drugačiju kliničku sliku. Pri tome, ja kao neko ko se najviše bavio sopstvenim zdravljem, sa zdravim navikama odmalena, možda sam prošla i najgore jer sam imala i obostranu upalu pluća. Postoji statistika na osnovu koje govorimo koji simptomi najčešće prate kovid, međutim nikada sa sigurnošću ne možete reći kako će se kod koga manifestovati bolest, ističe Bajec.

Ona podseća da je ceo svet o koroni učio tokom cele prethodne godine te da smo prešli put od uverenja da koronu prati suvi kašalj ali ne i curenje iz nosa do toga da sada znamo za čitav spektar simptoma, ali i za asimptomatske oblike bolesti.

– Isto tako smo u početku bili uvereni da je korona opasna za stare a videli smo i da mladi u punom zdravlju razvijaju ozbiljne kliničke slike. Kada govorimo o postkovidu, takođe je potrebno otkloniti neke zablude. Treba reći da je moguće posle 14 dana i dalje osećati niz simptoma, uključujući umor. Takođe, moguće je da imate laku sliku korone, a posle mesec dana dobijete komplikacije, recimo, na nivou srčanog mišića. To je potrebno objasniti ljudima jer neko ko je imao lagan oblik korone, i ko se oseća dobro posle 14 dana, može da se vrati svojim uobičajnim aktivnostima, ali i većem fizičkom naporu i treninzima. A onda se posle mesec dana desi na primer, miokardistis, ili neka druga ozbiljna komplikacija, koja je upravo posledica kako korone, tako i činjenice da se osoba nije ponašala onako kako treba nakon preležane bolesti, navodi Bajec.

Ona ističe da se tokom svog oporavka trudi da pažljivo osluškuje svoje telo i da se ponaša u skladu sa tim.

– Pokušavam da se vratim u normalne tokove, da budem okupirana sadržajima koji mi odvraćaju misli od korone i svih mogućih komplikacija. Čovek mora da prihvati oporavak takav kakav jeste, da bude strpljiv i da ne ide preko svojih mogućnosti, napominje Bajec.

Upitana da li joj je teže ili lakše s obzirom na znanje koje kao lekar ima o bolesti i na informacije koje su joj dostupne iz razgovora sa kolegama, sagovornica Danasa kaže i jedno i drugo.

– Lakše mi je, jer lakše od drugih ljudi koji nemaju dodira sa medicinom mogu da prepoznam šta je prateći simptom, a šta zahteva lekarski pregled. Na drugoj strani, ja jesam lekar ali sam i čovek. I sve informacije koje imam o tome koliko je ova bolest nepredvidiva čine da mi možda bude psihički napornije, zaključuje Bajec.

Nedostatak informacija

Osvrćući se na prethodnih godinu dana Katarina Bajec kaže da ima utisak da građani nisu na pravi način bili informisani o ključnim aspektima epidemije.

„U trenutku kada sam pretpostavila da imam koronu, cela moja porodica se izolovala, a svi smo se testirali narednog dana. Čak i osoba koja je bila u kontaktu sa nama, a kojoj je taj prvi test bio negativan, takođe je otišla u izolaciju nekoliko dana da bismo bili sigurni da se nije inficirala. Ispostavilo se ubrzo da je to bila dobra odluka, jer je posle dva dana dobila temperaturu i stigao je pozitivan nalaz na testu. Mi smo svi zajedno ovakvom reakcijom se srećom sačuvali da nikoga drugoga ne zarazimo, ali čini mi se da su ljudima upravo nedostajale informacije u tom kontekstu epidemiološkog postupanja.“

Znanje se ne podrazumeva

Lekari na nivou profesije greše kada objašnjavaju kako se poneti u određenim prilikama pretpostavljajući da se neke stvari podrazumevaju i da su poznate i onima koji nisu doktori.

Međutim, mi lekari ne smemo da podrazumevamo da neko ko nije u medicini nešto već zna nego treba poći sa pretpostavkom da ne zna ništa.

Mislim da su u ovoj pandemiji celokupnom stanovništvu potrebni jasni protokoli.

Ali ne oni, stručni, bolnički, koji već postoje za nas lekare, već protokoli za građanstvo, napisani jednostavnim i razumljivim jezikom, tako da zaista budu svakom čoveku od pomoći u ovom korona vremenu, kaže Bajec.