Dr Jelena Erdeljan o Holokaustu i umetnosti: Vizuelne beleške svakodnevnog pakla

Po njenim rečima umetnička dela nastala u koncentracionom logorima višestruko su svedočenje, kako o strašnim uslovima internacije logoraša, tako i o najdubljim slojevima, ličnim i kolektivnim, proživljavanja sistematskog uništavanja jevrejskog naroda.

– Umetnička dela koja za temu imaju Holokaust takođe su izuzetno važna, ne samo kao svedočenje o ovom zločinu već i kao povod za razmatranje različitih vizuelnih politika memoralizacije Holokausta, smatra istoričarka umetnosti dr Erdeljan, redovna profesorka na Odeljenju istorije umetnosti, Filozofskog Fakulteta u Beogradu.

Ova tema po njoj je ogromna i holokaust je predstavljan korz sve vrste umetnosti a ona je za svoje predavanje u Kragujevcu konkretno odabrala likovnu umetnost i vizuelnu kulturu interniranih jevrejskih logoraša.

U svom predavanju profesorka Eredeljan se fokusirala na logor Terezijenštat u blizini Praga. U pitanju je barokno mestašce koje je kao uspomenu na svoju majku Mariju Tereziju podigao njen sin car Jozef. Grad je krajem 19. i početkom 20. veka bio poznat kao elitno odmaralište u kome je odmore provodila austrougarska aristokratija.

– Tokom Drugog svetskog rata bio je to specifičan logor u koji su internirani Jevreji iz velikih urbanih centara poput Berlina, Beča, Brna i drugih gradova. Među logorašima Jevrejima u terezijanštatu bio je veliki broj umetnika, stvaralaca svih vrsta – kompozitori, slikari, intelektualaci, inženjeri… ali niko od njih nije izbegao jezivi „koncept nacističke Nemačke” takozvano „konačno rešenje”, podseća dr Erdeljan.

U jednom trenutku u Terezijanštatu je bilo više od 100.000 ljudi koji su odatle prevoženi u Aušvic gde su ih ubijali u gasnim komorama.

– Terezijanštat je često služio u nacističke propagandne svrhe. obišla ge je, na primer,
Međunarodna komisija Crvenog krsta u januarau 1944. godine na zahtev danskog kralja koga je interesovala sudbina 250 Jevreja interniranih iz ove zemlje. Nacisti su od njega napravili pravo Potemkinovo selo. Izgradili su u Terezijanštatu lažni ambijent jednog normalnog grada sa baštama kafića, poslastičarnica i restorana, lokalima poput parfimerija, raznovrsnih radnji i prodavnica. Deca su dobila pojačanu ishranu, lepo odevena (doduše i dalje označena Davidovim zvezdama) uvežbavana da horski pevaju a stariji, veliki broj profesionalaca – operskih i horskih pevača na pravoj sceni za to izgrađenoj izveo je Verdijev „Rekvijem”, navodi ona, dodavši da se po odlasku Komisje Crvenog krsta niko od njih nije spasao.

Deca hranjena i presvučena za posetu Crvenog krsta Terezijanštatu Foto: The DEFIANT REQUIEM Foundation

Izvođenje Verdijevog „Rekvijuma” Foto: The DEFIANT REQUIEM Foundation

U svom predavanju dr Erdeljan odabrala je radove Helge Hojšove-Vajsove i Bedžiha Frita.

Helga je bila devojčica koja je u dozvoljenih 50 kilograma koliko su internirci mogli da ponesu od svojih kuća – što su im kasnije nacisti pljačkali spakovala bojice. Iako nije profesionalni umetnik svakodnevno je kreonom i bojicama beležila život u logoru, neprekidne redove za hranu, nemačke vojnile i stražare, poniženja i beskrajne – uvek kolone – onih koji u logor stižu i onih koji su iz njga odvođeni u smrt.

Uspela je da preživi, čak i Aušvic i kasnije su zabeležena njena svedočenja (danas se mogu videti na You Tubu) o zverstvima u Terezijanšatu i drugim koncentracionim logorima.

Likovni umetnik Bedžih Frita u logor je interniran sa porodicom, suprugom i jednogodišnjim sinom. Njegov sin Tomička u Terezijanštatu je proslavio treći rođendan a potom je čitava familja Frita pogubljena u gasnim komorama Aušvica.

Po oslobađanju Terezijanštata pronađeni su sakriveni crteži i radovi Bedžiha frite, čak i knjiga, slikovnica koju je osmislio i napravio za sinovljev treći rođendan. Njegova dela se danas čuvaju u Jevrejskom muzeju u Berlinu, čije je zdanje projektovao Danijel Libeskind, jedan od vodećih arhitekata današnjice autor objekta koji će biti podignut na mestu porušenog Svetskog trgovinskog centra u Njujorku.

Na Fritinim radovima likovno je prikazan pritisak, teskoba, gušenje i stalna neizvesnost koju su logoraši prikazivali. Ali, smrt je sveprisutna i oseća se u svakom potezu. Kolone koje prolaze kroz večiti mrak i još tamniju pozadinu. Grane drveća koje na svakoj slici i crtežu asociraju na uperene bodeže, uvek crne ptice koje su na večito tmurno-tamnom nebu. Jasno je da je kraj neizbežan.

Foto: Jewish Museum Berlin

Foto: Jewish Museum Berlin

Foto: Jewish Museum Berlin

Foto: Jewish Museum Berlin

Foto: SKC Kragujevac

Frita slika i svakodnevne radove koji su u Terezijanštatu obavljani pa i građenje kulisa za posetu delegacije Crvenog krsta ali i verske trenutke poput molitve i čtanja iz Tore, nacističko uopštavanje na grobovima – jer su za njih svi muškarci bili Izreael a žene Sara, ali i par koji se voli okružen leševima.

Po Jeleni Erdeljan to vizuelno beleženje svakodnevnih muka, zlostavljanja i smrti za autore je bilo višestruko značajno, ne samo kao trag koji su ostavljali o svojim i patnjama sunarodnika, već i način da ostanu u kontaktu sa svojim prethodnim, ranijim životima i zanimanjima i na taj način izbegnu nacističko zversko onečovečavanje, ne postanu samo broj nego sačuvaju svoje ime, lik i identitet osoba kakve su bili pre odvođenja u logore smrti.

Program pri Centru za studije sećanja na kragujevačkom Univerzitetu

Predavanje dr Jelene Erdeljan, održano u SKC-u je sastavni deo šireg programa koji se odvija na Univerzitetu u Kragujevcu – Studije holokausta.

– To je program koji je jedinstven u Srbiji pri Centru za studije sećanja na Univerzitetu u Kragujevcu i njime rukovodi profesorka Katarina Melić, sa Katedre za romanistiku Filološko-umetničkog fakulteta, koji traje već drugu godinu, podseća dr Erdeljan.

Jedinstvene studije o holokaustu na Univerzitetu u Kragujevcu (FOTO)

Program ovih studija je interdisciplinaran i mlutidisciplinaran. Na njima se, između ostalog, izučavaju se uvod u holokaust, suočavanje Nemaca sa nacističkom prošlošću, odnos prema nearijevskim narodima u Trećem rajhu, romski porajmus (njihov sinom za holokaust) ali i odnos prema holokaustu u francuskoj literaturi ili sefardska kultura na Balkanu.

Predavač dr Jelena Erdeljan, redovni je profesor Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i osnivač i upravnik Centra za studije jevrejske umetnosti i kulture (prvog takve vrste u čitavom regionu) na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Odlikovana je ordenom Kavajera del Ladino za doprinos razvoju sefardskih studija.

Temu jevrejske kulture i umetnosti proučava čitav svoj radni vek. Potiče iz porodice koja se već tri generacija bavi proučavanjem jevrejske kulture, identiteta, istorimoje Izraela ali i šireg porostora istočnog Mediterana, o čemu govori i jedna od njenih knjiga „Balkan i Mediteran”.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“

Priča o ugnjetavanoj ženi jedna od najgledanijih u istoriji italijanske kinematografije: Film „Uvek postoji sutra” u kragujevačkom SKC-u

„Od betona do kanona” i „Neispričana priča”: Dani Milutina Milankovića u Istorijskom arhivu Šumadije