Ono što je za Rim i Italiju Napulj, to je za Tiranu i Albaniju Drač.
S tim što najveća morska luka Albanije nema u susedstvu Vezuv, ali ima brojne litice blizu mora i podsećanje na razorne zemljotrese u 5. veku i 1926. Posle njih su bile modernizacije.
Luka je kao veštački bazen između dva mola.
Veliki brodovi godišnje prevezu 1,5 miliona putnika. Drač je letovalište za celu zemlju. Auto-put i železnicu do Tirane prate naseljena mesta i najrazličitije građevine.
Litice do mora uslovile su da se grade višespratnice. Izuzetak su ranije izgrađene vikendice u zaleđu, iznad kojih dominira napušteni stari dvor kralja Zogua.
LJubazni vlasnik kuće, koji se seća Tita, nas je propustio kroz svoje dvorište da bi se popeli na vidikovac sa napuštenim bunkerom. Ispod očuvane stare crkve, pored mora, su Arheološki muzej i bazen.
Malo dalje rimski Amfiteatar iznad koga je džamija. Prema kopnu su brojne ulice sa najrazličitijim prodavnicama, zanatima, restoranima. Na kraju rive, uz koju je plaža, prema luci je Venecijanska kula – restoran.
Na terasi smo uživali u divnom pogledu i kvalitetnom pivu iz Korče.
Drač je osvojio Glauk, kralj Ilirije, 312 p.n.e. Rimljani napraviše veliku vojnu i pomorsku bazu Dirakijum (loš ili težak greben).
Car Avgust je osnovao koloniju za veterane svojih legija. Sreća je da se ovde u 5. veku rodio car Anastazije I koji je obnovio srušene zidine.
U vreme vladavine komuniste Envera Hodže skoro sve bogomolje su bile srušene. Iako je sloboda ispovedanja vere garantovana tek od 1991., Albanska pravoslavna crkva (1937) danas ima 250 hramova i 380-520.000 vernika, među 3 miliona stanovnika!
Tako je u Draču stari hram srušen 1957., a poslednji čuvar je bio Srbin. Na tim temeljima je nikla nova crkva Svetog Vlaha sa Duhovnom akademijom i sirotištem.
Godine 1915. u Draču je boravio veliki broj srpskih vojnika koji su preživeli povlačenja preko Albanije. Čekajući savezničke brodove nisu znali da će pešačiti i do Valone.
Nismo uspeli pronaći bilo kakva obeležja ili ukazivanja na golgotu i grobove stradalih.
Ovde su bile pohranjene i mošti Svetog Jovana Vladimira, kad su prenete iz Duklje. Posetu Draču smo doživeli kao sveukupnu sintezu puta kroz Albaniju.
Sve vreme smo bili bezbedni i dobro primljeni. Ako je tačno da muslimani, katolici i pravoslavci u Albaniji žive zajedno sa izraženom nacionalnom svešću i bez isključivanja različitosti, zašto se to ne bi moglo postići i u tzv. Republici Kosovo?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.