Dragan Ristić: Jutarnja kafa je postala deo mene

Grupa Kal osnovana je 1996. godine, a prošle nedelje je na Međunarodni dan Roma organizovala i koncert u Beogradu.

Dosta slobodnog vremena

S obzirom na to da je muzička industrija bila u kolapsu i da se polako oporavljamo od svega što nas je zadesilo, mogu da kažem da i sad imam dosta slobodnog vremena ali ga ne koristim racionalno. Svi smo nekako u poslednje dve godine izgubili osećaj za tom „strukturom dana“, a posebno mi umetnici. Ta ideja da umetnik ustaje u 12 sati i ništa ne radi pa tek uveče svira koncert – potpuno je pogrešna. Ja se trenutno trudim da ponovo uspostavim neki ritam u toku dana.

Slađa jutarnja kafa

Od svakodnevnih rituala u kojima uživam izdvojio bih kafu. Jutarnja kafa je nešto što je postalo deo mene i mojih, ne čak ni bioloških, već i kulturnih potreba. LJubitelj sam slađe kafe uz cigarete, koje su sad poprilično skupe.

Tradicionalna hrana

Ja sam poprilično tradicionalan što se tiče hrane. Ne volim ništa što je vesternizovano pa čak ni paste i slične italijanske specijalitete. Uvek sam pre za nešto što je „deo“ mene – a to je naša tradicionalna hrana poput sarme, punjenih paprika, prebranca… Što se pića tiče, iako vlada stereotip za muzičare da vole alkoholna pića, ja nikada ne pijem. Ono što nekada mogu da popijem je možda viski, ali ovako inače najviše volim prirodne sokove.

Pab na Novom Beogradu

Postoji jedan pab „Laganini“ na Novom Beogradu gde volim da provedem neko vreme u toku dana jer se tu skuplja lokalna ekipa i mogu se naći prilično interesantni ljudi – od umetnika do advokata, prodavaca, najobičnijih ljudi… Tu je uvek zanimljivo jer se svašta nešto čuje.

Valjevo, Hvar i Barselona

Omiljena mesta gde volim da odem kada imam slobodnog vremena – od gradova u Srbiji to je svakako Valjevo jer sam ja Valjevac i obala reke Gradac. Od planina – Zlatibor, mada ga sve manje posećujem jer primećujem ogromne promene i čini mi se da ću se pomeriti ka Zlataru. Za letovanje volim Hvar, Jelsu. A u Evropi – volim Holandiju i Barselonu.

Skandinavski i španski trileri

U poslednje dve godine sam mnogo stvari odgledao. Ja jako volim trilere tako da bih svakako preporučio nordijske, skandinavske filmove jer je to neverovatna stvar – ljudi koji imaju najmanje procenata ubistava u zemljama naprave neke neverovatne filmove. Izdvojio bih i špansku kinematografiju i svi trileri koji dolaze odatle su podjednako sjajni.

Od sevdalinki do Bili Ajliš

Moje muzičko interesovanje levitira između različitih muzičkih pravaca. S jedne strane, ja jesam ukorenjen u sopstvenom identitetu koji je romski, a s druge strane, korespondiram sa različitim pravcima koji su trenutno aktuelni u svetu. Korpus muzike koju slušam kreće od sevdalinki, starog roka, popa, džeza pa sve do nekih trenutno aktuelnih imena kao što je Bili Ajliš, koja mi je i najinteresantnija, Kardi Bi… Izdvojio bih i jednog izuzetnog umetnika – Parov Stelar ali i bend Caravan Palace. Naravno tu su i Leonard Koen, Nik Kejv, Azra i mnogi drugi.

Dan u kom sam pozitivan i zadovoljan

Idealan slobodan dan je dan u kom ja imam neku strukturu i gde nemam nešto što Englezi zovu „overthinking“. To može da bude baš svaki dan u kom se ja osećam dobro, pozitivno i zadovoljno. Ideja da napravim neki svoj „mikro svet“ je nešto čemu ja uvek težim.