Drakulin zamak ili…

Uprkos tome što je ovo srednjovekovno zdanje izuzetno dobro očuvano i u izvanrednom stanju, često se mogu čuti kritike na račun nekih dekoracija u stilu „strave i užasa“ u ovom zamku koje mnogi smatraju kičerajskim, a još češće se ističe da zamak Bran nije „pravi“ Drakulin zamak jer je Vlad Drakula, zvani Vlad Cepeš, rumunski knez iz petnaestog veka, zapravo živeo i vladao u danas razrušenom zamku Pojenari, dok je zamak Bran samo posedovao, budući da ga stekao nasleđem i, najverovatnije, izvesno vreme bio zatočen u njemu.

Da li je Bran zaista Drakulin zamak? Odgovor na ovo pitanje pre svega zavisi od toga o kom Drakuli pričamo: da li o pomenutoj istorijskoj ličnosti, ili pak o grofu Drakuli, glavnom liku čuvenog istoimenog romana Brama Stokera.

Mada se na prvi pogled može učiniti da je reč o istoj ličnosti, zapravo nije tako. Pre svega, grof Drakula iz romana Brama Stokera veoma je neodređeno zasnovan na istorijskom liku Vlada Drakule. Podaci koji se u romanu iznose o njemu, ne poklapaju se sa podacima o istorijskom Vladu Drakuli. Glavna sličnost između ova dva lika je, naravno, pre svega u imenu a zatim i u okruženju, međutim, ona ne ide mnogo dalje od toga. Kada je o imenu reč, u uvodu svog romana Vlad, K. K. Hamfriz u prevodu Nenada Dropulića, kaže:

„Za vreme ljute zime 1431. u gradu Sigišoari, rodio se drugi sin Vlada Drakula, transilvanskog vojvode (vojskovođe). Kršten je kao Vlad i, kao i njegov stariji brat, dobio je prezime Drakul-a, što znači sin Drakulov.

U jeziku zvanom ‘limba romana’, kojim su govorili, ‘Drakul’ znači ‘zmaj’ ili ‘đavo’. Prema tome, Vlad Drakula bio je ‘sin đavolov’.“

Lik Vlada Drakula iz Hamfrizovog romana mogli bismo u velikoj meri poistovetiti sa stvarnim Drakulom, jer je reč o istorijskom romanu, ali iako je ista istorijska ličnost očigledno nadahnula i Stokerovog grofa Drakulu, vampir Drakula je, naravno u potpunosti izmišljen lik.

Što se tiče okruženja, odnosno samog zamka u kojem je Drakula živeo, tu je istina i veza između stvarnog i izmišljenog još zanimljivija. S obzirom da nikada nije boravio u Rumuniji, Bram Stoker je svoje znanje o ovoj zemlji crpeo pre svega, iz literature. Najvažnija knjiga koju je pri tom najverovatnije koristio bila je delo putopisca, pesnika i prevodioca Čarlsa Bonera – Transylvania, its Products and People. U ovoj knjizi nalazi se crtež zamka Torzburg – odnosno, Bran. S obzirom da je zamak grofa Drakule koji Stoker opisuje u romanu sličan ovom crtežu, a da drugi sličan zamak u Rumuniji ne postoji, veoma je razumno pretpostaviti da je upravo Torzburg, to jest Bran, inspirisao Brama Stokera da opiše dvorac grofa Drakule.