Drevni rođak sisara

Verovatno nešto što bi ličilo na Lisowicia bojani. Reč je o novootkrivenom srodniku sisara iz doba trijasa koji je imao telo nalik nosorogu, kljun nalik kornjači, a težio je isto kao i afrički slon, oko devet tona. Paleontolozi kažu da ovo zapanjujuće stvorenje pruža novi pogled na osvit doba u kojem su dinosaurusi zagospodarili planetom.

„Ko je još pomislio da su ogromni rođaci sisara veličine slona živeli zajedno sa nekim od prvih dinosaurusa?”, čudi se Stiven Brusat, paleontolog sa Univerziteta u Edinburgu.

Istraživači su dugo smatrali da su se tokom poznog trijasa, koji je trajao od pre otprilike 240 do 201 milion godina, rani sisari i njihovi srodnici povukli u tamu pred naletima dinosaurusa koji su dostizali enormne veličine.

Novo otkriće – objavljeno nedavno u prestižnom naučnom časopisu Science – govori nam da ova priča nije bila tako jednostavna, ukazujući na to da su isti evolucioni mehanizmi koji su favorizovali džinovske dinosauruse takođe učestvovali i u oblikovanju drugih stvorenja toga doba.

Naime, grupa istraživača sa Univerziteta Upsala iz Švedske i Poljske akademije nauka iz Varšave pronašla je u poljskom selu Lisovice fosile drevnog biljojeda – pomenutu Lisowicia bojani. U pitanju je otkriće nove vrste koja pripada grupi životinja zvanoj dikinodonti.

Ovo ime na latinskom znači „dva pseća zuba“, budući da se odnosi na karakteristične kljove na gornjoj vilici ove životinje, koje podsećaju na ogromne pseće očnjake. Ako izuzmemo ove kljove, dikinodonti su uglavnom bili bezubi, sa rožnatim kljunom nalik onom kakav imaju današnje kornjače.

Hranili su se isključivo biljkama, a njihova veličina je varirala: bili su ili veoma mali ili ogromni, kako bi dohvatili visoko rastinje.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs