Društvene igre koje su odolele vremenu

Monopol

Monopol nastaje početkom dvadesetog veka, 1904. godine, kada žena po imenu Elizabet Megi dizajnira „The landlord’s game“ ili  Igru stanodavaca, u nameri da ljudima približi tada aktuelni kapitalistički sistem.

Njena prvobitna zamisao je da ova društvena igra ukaže na loše strane kapitalizma – kako vlasnici nekretnina ili stanodavci lako dolaze do velikih suma novca, dok kod stanara i radnika dolazi do osiromašenja.

Megi je verovala i da će deca koja budu igrala ovu igru shvatiti u kakvom nepravednom svetu žive i da će uticati na njih i kada odrastu.

Pravila i verzije su se tokom godina menjale, a prvobitna igra imala je dva toka – „monopolistički“ gde je bio cilj monopolom isterati protivnika iz igre i „antimonopolistički“ gde bi igrač sa najnižim novčanim iznosom odnosio pobedu kada bi udvostručio prvobitni ulog.

Sedamdesetih godina prošlog veka je zvanična verzija izdavača današnjeg Monopola ugledala svetlost dana i on je ostao u vlasništvu kompanije „Braća Parker“.

Najnovije izdanje Monopola izašlo je 2008. godine, a na tabli su se našla imena 20 svetskih gradova umesto imena ulica.

Šah

Nastao je u Indiji pre više od dve hiljade godina, a u Uzbekistanu su pronađene figure od slonovače koje su pripadale tadašnjem vladaru koji je vladao u 2. veku.

U Indiji je u 5. veku postojala igra pod nazivom „čaturanga“ koja je nalik današnjem šahu – figure su predstavljale vojsku – pešadiju, konjicu borna kola, slonove, kralja i njegovog savetnika, što je današnja kraljica.

Ovu verziju šaha prihvatili su Persijanci koji su je preneli i na Evropu pod imenom „šatrandž“.

U Evropi je ova verzija usavršena i poprimila oblik kakav ima i danas, a u 18. veku je šahista Filidor napisao Analizu šahovske igre gde je postavio temelje savremenom obliku ove igre.

Mice

Za ovu igru se smatra da je postojala još u doba Rimskog carstva, a posebno je bila popularna u Indiji u šestom veku pre nove ere.

Najstarija građevina u kojoj je pronađena tabla za igranje bila je u egipatskom hramu u mestu Kurna, na obali Nila.

Takođe su pronađene slične table, a gotovo iste kao današnje, urezane u kamenu mnogih građevina koje su pripadale teritoriji Rimske imperije.

Čak se i u Šekspirovom delu „San letnje noći“ pominje tabla za igranje mica koja je bila uklesana u kamenu i ispunjena blatom.

Mice su bile najpopularnije u Evropi tokom 14. veka, a do danas se ni pravila nisu značajno promenila, niti izgled same table.

Ona se sastojala od mreže koja se seče u 24 tačke gde je svaki igrač imao po devet kamenčića ili figurica crne ili bele boje koje je postavljao u te tačke sa ciljem spajanja tri zaredom.

Tavla ili bekgemon

Najstarija ploča po kojoj se ova igra igrala, pronađena je na arheološkom lokalitetu u Iranu i procenjuje se da je stara oko pet hiljada godina.

Kasnije su pronađene slične ploče u Tutankamonovom grobu, a na osnovu velikog broja crteža po zidovima grobnice, može se zaključiti da je bekgemon bio rado i često igran kod Egipćana.

U drevnom Rimu se takođe igrala igra slična ovoj, a nazivala se igrom dvanaest linija gde je cilj bio što pre skloniti sve žetone sa table.

Na početku su je igrali samo pripadnici viših klasa u društvu, a čak je i ckrva pokušala da izabrani ova igranja „na sreću“.

Že de tabl (jeux de tables) je prava preteča današnje tavle koja nastaje u 11 veku u Francuskoj i postaje jedna od najpopularnijih kockarskih igara, te je kralj Luj IX zabranjuje među sudskim zvaničnicima.

Princ Aleksis Obolenski je 1964. godine organizovao prvi međunarodni turnir u bekgemonu na Bahamima, a Odbor za karte i bekgemon je utvrdio i definisao pravila 1931. godine.

Domine

Kao i tabla za bekgemon, egipatska varijanta domina je pronađena u Tutankamonovoj grobnici.

Bile su veoma popularne u Kini, a postoje neki izvori da su domine na tom području i nastale oko 1120. godine.

One koje su pronađene u Kini, bile su duže nego što ih mi danas znamo, a set se sastojao od 21 do 32 domine.

U početku su se pravile od papira, a tek kasnije od slonovače ili drveta.

U Evropu stižu u 18. veku, prvo prihvaćena od strane širokih narodnih masa u Italiji, a ubrzo i Francuskoj, odakle se širi na Englesku i Španiju.

Od 1976. godine se u Alabami održava svetsko prvenstvo u igranju domina, a u Velikoj Britaniji se od 1985. takođe organizuju takmičenja i prvenstva.

Karte

Karte za koje se smatra da su jedne od najstarijih, pronađene su u Kini i bile su nalik dominama, koje su prvo bile pravljene od papira.

Na njima su bile iscrtane različite vrednosti, kao na novcu, zbog čega su se povezivale i sa kockanjem.

U Evropu je stigla verzija od 52 karte podeljene u 4 vrste gde su znakovi bili: mač, novčić, pehar i palica, a brojevi od jedan do deset.

Ovakve karte se i dan danas igraju u Španiji, delovima Italije i Francuske, Južnoj Americi.

Na onim kartama koje su se proizvodile u Francuskoj, nalazili su se vladari, velike istorijske ličnoosti ili ličnosti iz mitova i legendi.

Posle 1860. godine, uvedene su određene promene i poprimile su današnji izgled, a pojavila se i nova karta – džoker.

U Americi je 28. decembar određen kao dan igranja karti koji neki smatraju pravim praznikom – ljudi se okupljaju u krugu porodice i prijatelja kako bi igrali remi, bridž, poker i mnoge druge igre koje se danas rado i često igraju.

Ne ljuti se čoveče

Preteča današnje verzije je indijska igra Pačisi za koju se smatra da je nacionalna igra Indije i koja se i danas igra, a čija se tabla sastoji od simetričnog krsta i figura koje se kreću po poljima ucrtanim u taj krst.

Savremena verzija nastala je početkom 20. veka u Minhenu, po ugledu na tada poznatu englesku igru „Ludo“, kojs je takođe dizajnirana po ugledu na Pačisi.

Nemačka pošta je 2010. godine izdala kovanicu od 55 centi sa posebnom markom za proslavu stogodišnjice ove igre.

Skrabl

Skrabl ili kvizovka, kako je prevedeno na naš jezik, pojavila se nešto kasnije, 1938. godine u Americi.

Reč je o igri čija je tabla podeljena u mrežu polja u koja treba postavljati pločice sa slovima i tako formirati reči.

Danas se procenjuje da svaki treći stanovnik Amerike ima u kući ovu društvenu igru, a nisu retki ni turniri u kom igraju dva igrača i gde partija traje 35 minuta za deset ukupnih poteza.

Godine 1984. je Skrabl dobio svoju emisiju u dnevnom terminu na američkoj televiziji NBC, a u 2011. nova varijanta emitovana je na kanalu „The Hub“ koji je nastao u zajedničkom projektu kompanija Discovery i Hasbro.

Uno

Još jedna društvena igra i vrsta karti nastala u drugoj polovini 20. veka, oko 1970. godine u Sinsinatiju.

Uno je razvio Merl Robins i u početku ga je prodavao iz svoje berbernice, da bi kasnije potrošio preko osam hiljada dolara i napravio više od pet hiljada primeraka ove igre.

Od 1992. godine, proizvodi je velika kompanija „Mattel“, a tokom devedesetih godina postaje jedna od najpopularnijih novih društvenih igara.

Ime je dobila po pravilu gde igrač mora izgovoriti „Uno“ kada mu u rukama ostane jedna karta ili u suprotnom vuče još dve dodatne karte „za kaznu“.

Jenga

Ovu igru je dizajnirala Lezli Skot po ugledu na igru sa drvenim pločicama koje su kupljene u Gani, a koja se igrala u njenoj porodici tokom sedamdesetih godina 20. veka.

Naziv „jenga“ potiče od svahili reči „kujenga“ što znači graditi.

Igra se sastoji od drvenih blokova od koje se pravi što viši toranj, a cilj igre je izvlačiti jedan po jedan blok a da se toranj, koji postaje sve nestabilniji, ne sruši, zbog čega ona zahteva pažnju i spretnost.

Do ove godine, širom sveta prodato je preko 90 miliona Jenga setova, a 2020. godine je ova igra deo američke „Nacionalne kuće slavnih igara“ koja prepoznaje doprinos društvenih igara i igračaka tokom godina.