Dubrovnik: Novogodišnji Stradun

Putevima partizanskih brigada obišli smo sve bitne lokacije dejstava u Bosni i Hercegovini, tokom Drugog svetskog rata. Dopunio sam propušteno znanje sa ekskurzija u prošlom milenijumu.

Preko prelepog Trebinja stižemo na osunčanu Jadransku obalu. Zimsko-prolećno vreme odagnalo je umor a žamor punih ulica uveo me je u specifično meditativno stanje. Uz vrlo živopisno duhovito dopunjavanje našeg i lokalnog vodiča u brzom hodu prolazimo kroz lavirinte oko Straduna.

U kamenim kućama, kuhinje uvek bile na vrhu, da u slučaju požara ne stradaju ostale prostorije. Video sam natpis na fasadi koji je uklesao besni sveštenik da bi opomenuo nepismenu decu zbog buke pri loptanju. Iz svake pore izbija duga istorija i događaji koji su pohodili ovo parče Zemljine kugle.

Čujem odlično ozvučenje i tonsku proba „Parnog valjka“. Zvuk dopire do svakog kutka starog grada. Dok smo slušali o znamenitostima ali i o cenama „Gradske kavane“ iza bine silaze muzičari i stampedo većinskog, ženskog dela ekipe prileće, Husu, Akiju i ostalim članovima benda da se slika. Uz osmeh oni poziraju a lepo vaspitani krećemo dalje i najavljujemo pretponoćno druženje. Posle reanimacije u Mlinima krećemo ponovo na Stradun.

Desetak hiljada ljudi okupira srce starog grada i zabava je počela. Uz odličan program pogotovo glavnih zvezda „Parnog valjka“ i lepog vatrometa sve je prošlo vrlo bezbedno. Osećali su se maligani u prolazu ali nije bilo nikakvih neprijatnosti. Vredelo je doći ponovo na ovaj areal.

Doduše sada nema plivanja osim u mislima ali more je svakako razdragano i čeka sunce koje će ga pripremiti za predstojeću sezonu. A sada malo istoriografije da ne bude samo zabave. Dubrovnik je osnovan zbog pomorske i trgovine sa Osmanskim Carstvom i svim drugim zemljama sveta od Amerika do Indije tokom ranog srednjeg veka i dosta vremena bio je jedini protivnik Mletačke republike.

Najverovatnije je nastao u VII veku, ali prema nekim novim nalazima i saznanjima čak i znatno ranije, na osnovu pronalaska ostataka ruševina katedrale koja se nalazila na mestu današnje katedrale. Osnivači su, bežeći pred Avarima iz razorenog Epidaurusa (današnji Cavtat) došli na hrid Laus podno brda Srđ i tu su se nastanili.

Vremenom su hrid povezali sa kopnenim delom u to vrijeme pod imenom Dubrava, koji su podigli srpska plemena Zahumljani, Travunjani i Konavljani i to nasipanjem kanala na kojem se danas nalazi najpoznatija dubrovačka ulica Placa (Stradun).

Prvi se put u istorijskim dokumentima spominje 850. godine. Posle nekoliko dana krećemo dalje na put a ja se nadam da neću morati da čekam trideset godina do sledećeg gostovanja u ovom biseru Jadrana. Talasi zovu da im se pridružim preplivavajući struje do Lapada i Babinog Kuka. Gordan Gorunović